Dozvoljeni minus je u Srbiji najskuplja pozajmica
Kreditne kartice, pored svih pogodnosti koje pružaju, građanima mogu doneti i probleme.
U Srbiji se retko i teško štedi, pa iz tog razloga građani neretko koriste kredite i nedozvoljeni minus, u koji kada se jednom uđe, veoma je teško izaći.
Najveći problem kod kreditnih kartica jesto što građani najčešće ne znaju šta uzimaju. Održavanje kartice košta samo po sebi, međutim dodatan trošak predstavljaju krediti, podizanje novca sa bankomata drugih banaka, ali i ono što u Srbiji predstavlja najskuplju varijantu pozajmice – dozvoljeni minus.
“Uzimaju taj dozvoljeni minus, koji je u Srbiji najskuplja pozajmica. Kamate su u proseku na 33% godišnje”, kaže za TV Prvu urednik ekonomske redakcije Večernjih novosti, Dušan Stojaković.
Većina banaka, kako dodaje, kao jaje jajetu imaju tu opciju dozvoljenog minusa – čak niko ne želi da odstupa, iako imamo 27- 28 banaka, nijedna od njih u želji da privuče broj klijenata ne želi da spusti trošak.
Iz NBS savetuju da dozvoljeni minus uzimamo samo u slučaju nužde. Prema rečima građana, većina redovno koristi kreditne kartice, ali u dozvoljeni minus ne ulaze. Ulaskom u dozvoljeni minus građani zapravo ulaze u začarani krug kredita iz kojih je kasnije veoma teško izaći. Ekonomski stručnjaci kažu da ipak postoje načini da se zaštitimo i od ostalih malverzacija kojih se banke pribegavaju.
“Svaki radnik ima pravo da traži zaradu na ruke. To u praksi nije tako. Većina firmi motiviše zaposlene da imaju račune u bankama. Svi troškovi bankarstva moraju biti javni. Oni su okačeni na sajtu NBS, ko želi da brine o svojim finansijama treba da ode na sajt i da se po cenama usluga opredeli kome će da poveri svoj novac”, dodaje Stojaković.
Odobrena pozajmica – dozvoljeni minus, često se prikazuje kao “raspoloživa sredstva”, čime se korisnik obmanjuje da zaista ima taj novac na računu. Samo redovnim umanjivanjem duga po osnovu iskorišćenog minusa može se izbeći plaćanje visokih kamata.
Izvor: B92
