Novi procurili dokumenti pokazuju kako su globalne banke za manje od 20 godina prijavile sumnjive transakcije vredne više od 2.000 milijardi dolara, ali i ukazuju na manjkav sistem i rasprostranjene tokove kojima su preko najvećih banaka kriminalci, teroristi i oligarsi prebacivali prljav novac, pišu svetski mediji.
Izveštaji o sumnjivoj aktivnosti
Bazfid (BuzzFeed) i drugi mediji izvestili su u nedelju, 20. septembra, da je nekolicina globalnih banaka u skoro dve decenije prebacivala navodno nelegalna sredstva uprkos sumnjama o poreklu novca, prenosi Rojters (Reuters).
Medijski izveštaji su, ukazuje Rojters, predstavili sliku preopterećenog sistema za sprečavanje pranja novca i finansijskog kriminala s nedovoljno resursa, što omogućava da se ogromne količine nelegalnih sredstava prenose kroz bankarski sistem.
Navodi medija zasnovani su na procurilim izveštajima o sumnjivoj aktivnosti (SAR) koje banke i druge finansijske kompanije podnose Mreži za borbu protiv finansijskog kriminala (FinCEN) u okviru američkog Ministarstva finansija. Bazfid je došao do više od 2.100 tih izveštaja i podelio ih s Međunarodnim konzoricijumom istraživačkih novinara (ICIJ).
SAR-ovi sami po sebi nisu dokaz krivičnog dela, ali, kako ukazuje Rojters, obezbeđuju ključne informacije u globalnim naporima za sprečavanje pranja novca i drugog fnansijskog kriminala.
ICIJ je izvestio da dokumenta sadrže informacije o transakcijama u vrednosti preko 2.000 milijardi dolara između 1999. i 2017. koje su interne službe u bankama označile kao sumnjive.
U dokumentima se najčešće pojavljuje pet velikih banaka: HSBC, Džej-Pi Morgan Čejs (JPMorgan Chase & Co), Dojče bank (Deutsche Bank AG), Standard čarterd (Standard Chartered Plc) i Benk of Njujork Melon (Bank of New York Mellon Corp).
Nova mrlja velikih banaka?
Dokumenta objavljena u nedelju bacaju svetlo na manjkav sistem u kojem se banke žale da vlasti ne reaguju na podnesene izveštaje, dok kritičari kažu da same banke ne preduzimaju značajne korake za sprečavanje finansijskog kriminala, ocenjuje Blumberg (Bloomberg).
Istraga u kojoj je, prema navodima Bazfida, učestvovalo više od 100 medijskih organizacija iz 88 zemalja, kako ističe Blumberg, preti da nanese novu mrlju na reputaciju velikih međunarodnih banaka koje su platile ukupno 20 milijardi dolara od 2012. do 2015. zbog labave kontrole u sprečavanju pranja novca, pomažući klijentima da izbegnu plaćanje poreze ili da krše sankcije SAD.
Niz velikih kazni poslednje decenije je doveo do eksplozije broja transakcija koje su banke američkoj vladi označile kao sumnjive, ali ostaje nejasno, ukazuje Blumberg, da li je tolika pažnja napravila razliku.
Banke su prenosile novac ljudi ili entiteta koje nisu mogli da identifikuju i u mnogim slučajima su podnosile izveštaje o sumnjivoj aktivnosti i godinu dana posle spornih transakcija, iako regulatori nalažu da se izveštaji podnesu u roku 30 do 60 dana. Prema izveštaju, dodaje Blumberg, banke često podnose izveštaje o sumnjivim aktivnostima tek posle transakcija ili nakon što klijent postane predmet negativnih novinskih izveštaja ili vladinih istraga, kada su sredstva već odavno prebačena.
Nova istraga Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara navodi da je nekoliko globalnih banka “nastavilo da profitira od moćnih i opasnih igrača” u protekle dve decenije i pošto su SAD kaznile te finansijske institucije, navodi Blumberg, dodajući da Izveštaj, zasnovan na procurilim dokumentima, navodi da su u nekim slučajima banke nastavile da prenose nelegalna sredstva i posle upozorenja američkih zvaničnika.
Pravno pokriće
Hiljade izveštaja koje banke podnose regulatorima pokazuju da su pomogle ljudima, za koje se sumnja da su teroristi, dileri droge i korumpirani državni zvaničnici, da prenesu hiljade milijardi dolara širom sveta, uprkos zabrinutosti banaka o sumnjivoj prirodi transakcija, piše Njujork tajms (The New York Times) uz konstataciju da su procurili dokumenti ukazali na rasprostranjenu prirodu tokova nelegalnog novca.
Dokumenta sugerišu da banke povremeno koriste sistem za prijavljivanje sumnjivih aktivnosti kao pravno pokriće da se omogući potencijalno nelegalna aktivnost, kao i da ti izveštaji nisu puno pomogli američkim federalnim zvaničnicima da procesuiraju krivce, ističe američki list, dodajući da najveće banke zasebno svake godine podnose desetine hiljada SAR-ova. Broj podnetih takvih izveštaja je značajno povećan u proteklih deset godina, dok je istovremeno smanjeno osoblje FinCEN-a.
Bazfid i ICIJ nisu objavili mnogo izveštaja o sumnjivim aktivnostima do kojih su došli, ukazuje Njujork tajms. FinCEN je ranije ovog meseca upozorio da je objavljivanje SAR-ova krivični prekršaj koji može uticati na nacionalnu bezbednost SAD i ugroziti istrage, kao i bezbednost onih koji podnose te izveštaje.
Među glavnim nalazima Bazfida je da je Standard čarterd, koji posluje uglavnom u Aziji, Africi i na Bliskom istoku, izgleda pomogao prenošenju sredstva u ime kompanije iz Dubaija koja navodno ima veze s talibanima, a da su Džej-Pi Morgan, Benk of Njujork Melon i druge banke izgleda pomogle prabacivanju više od 150 miliona dolara za kompanije povezane sa Severnom Korejom.
Džej-Pi Morfan Čejs je do kraja 2013. takođe podneo najmanje osam izveštaja o sumnjivoj aktivnosti u vezi s Polom Manafortom (Paul Manafort), šefom izbornog štaba Donalda Trampa (Trump) iz 2016.
Ruski oligarh i Rene Magrit
Procurili dokumenti o dve hiljade milijardi dolara transakcija otkrili su kako su neke najveće banke omogućavale kriminalcima da prebacuju novac širom sveta, ali i takođe kako su ruski oligarsi koristili banke da izbegnu sankcije koje bi trebalo da ih spreče da svoj novac prebace na Zapad, ističe BBC.
Banka HSBC je tako, prema tim dokumentima, dozvolila prevarantima da prebace milione dolare ukradenih širom sveta i pošto je od američkih istražitelja saznala da je reč o prevari. Džej-Pi Morgan je dozvolio jednoj kompaniji da prebaci više od milijardu dolara bez znanja ko je posedovao račun, da bi kasnije otkrio da je kompanija možda u vlasništvu kriminalca koji je na listi FBI-ja deset najtraženijih osoba.
Podaci ukazuju i da jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina koristio Barkliz (Barclays) banku u Londonu da izbegne sankcije i da je nešto od tog novca korišćeno za za kupovinu umetničkih dela, navodi BBC.
Dok Barkliz tvrdi da je ispunio sve obaveze, procurili dokumenti pokazuju kako su kompanije koje je kotrolisao milijarder Arkadij Rotenberg držale tajne račune, navodi BBC, ukazujući da su vlasti SAD označile Arkadija Rotenberga i njegovog brata Borisa kao “članove unutrašnjeg kruga ruskog rukovodstva”. Protiv njega su SAD i EU uvele finansijske sankcije 2014.
Barkliz je 2008. otvorio račun za kompaniju Adventidž alajns (Advantage Alliance) za koju su američki istražitelji zaključili da je u posedu Arkadija Rotenberga. Prema procurilim dokumentima ta kompanija je između 2012. i 2016. prebacila 60 miliona funti, a mnoge transakcije su obavljene pošto su braći Rotenberg uvedene sankcije.
Uprkos sankcijama Arkadij Rotenberg je izgleda platio 7,5 miliona dolara za sliku Renea Magrita (Rene Magritte), ističe BBC. U junu 2014. kompanija povezana s Rotenbergom je poslala novac iz Moskve na račun Adventidža u Barklizu koji je sledećeg dana poslao novac prodavcu u Njujorku.
Barkliz je zatvorio računa Adventidža 2016. posle šestomesečne interne istrage o računima za koje se sumnjalo da su povezeni s Rotenbergovima. Međutim, ukazuje BBC, SAR-ovi pokazuju da su drugi računi Bakliza za koje se sumnjalo da su povezani s Rotenbergovima ostali otvoreni do 2017.
Pad na berzi i opravdanje banaka
Posle objavljivanja izveštaja o sumnjivim transakcijama, banke su odbacile odgovornost, dok su njihove akcije na berzama zabeležile gubitke.
Akcije finansijskih kompanija u ponedeljak su bile pod pritiskom usled izveštaja o sumnjivim transakcijama, ukazuje CNBC.
Akcije Dojče bank su pale više od sedam, a Džej-Pi Morgana više od četiri odsto.
Akcije HSBC na berzi u Hongkongu pale su u ponedeljak 4,3 odsto na njihov najniži nivo u više od 25 godina, dok su akcije Strandar čarterda pale 6,3 odsto, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Akcije HSBC-a su ove godine pale više od 50 odsto zbog drugih problema – pandemije korona virusa i tenzija Pekinga i Vašingtona.
HSBC je 2012. prihvatila da plati 1,9 milijardi dolara prema sporazumu s Ministarstvom pravde SAD zbog loše kontrole rizika, između ostalog i zbog pružanja bankarskih usluga meksičkim narko kartelima, ukazuje Tajms (The Times).
Ta banka sa sedištem u Londonu, posle izveštaja da je među nekoliko banaka optuženih da su omogućile oligarsima, kriminalcima i teroristima da prebacuju prljav novac, saopštila je da ne komentariše izveštaje o sumnjivim aktivnostima. Dodala je da su informacije koje je izneo ICIJ stare i da prethode zaključenju sporazuma s vlastima SAD, kao i da je sada “mnogo bezbednija institucija nego što je bila 2012”.
Portparolka Standard čarterda je navela da ta banka veoma ozbiljno shvata svoju odgovornost u borbi protiv finansijskog kriminala i da je značajno investirala u programe za sprečavanje finansijskog kriminala. Za tu banku je u izveštajima navedeno da je prebacivala novac za jordansku Arapsku banku više od jedne decenije pošto su računi klijenata u njoj korišćeni za finansiranje terorizma.
Džej-Pi Morgan je, kako navodi CNBC, saopštio da je prijavio sumnjive aktivnosti tako da službe za sprovođenje zakona mogu da se bore protiv finansijskog kriminala.
I Dojče bank je slično reagovala. Ta banka je saopštila da su otkrića ICIJ-a “dobro poznata” regulatorima i da je ona “posvetila značajne resurse na jačanje kontrole”, kao i da je fokusirana na “ispunjavanje odgovornosti i obaveza”, prenela je agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Izvor: RSE
