Američki dolar je već izgubio jedanaest odsto u odnosu na evro, a prema procenama finansijskih stručnjaka ovo je tek početak.
Tokom godine dolar bi mogao da pojeftini za 36 odsto, upozorio je Ulf Lindal, šef kompanija AG Bisset koja je specijalizovana za upravljanje valutnim rizicima. Ovo je najdublji pad za deset godina, prenosi Sputnjik.
Stručnjak je istakao da, iako je “slabljenje donekle usporeno poslednjih nedelja”, krajnje je vreme da se rešimo američke valute.
Stručnjaci smatraju da je jedan od glavnih razloga za opadajuću dinamiku bolje koordinisan odgovor Evropske unije na pandemiju. Evropska ekonomija se brzo oporavlja. A situacija u SAD, gde je BDP u drugom kvartalu opao za rekordnih 40 odsto, nije ohrabrujuća.
Pored toga, na dolar vrši pritisak monetarna politika Federalnih rezervi. Na proleće, zbog pandemije, regulator je prvi put za pet godina spustio ključnu stopu na nulu, da bi podržao ekonomiju. Kao rezultat toga, profit od državnih obaveznica je pao ispod jednog procenta godišnje.
Po mišljenju vodećih hedž fondova, zbog predstojećih američkih izbora, evro bi mogao poskupeti do 1,25 dolara. Očekivana pobeda demokrata ne sluti na dobro američkoj valuti, potvrđuju iz londonske MUFG Bank. Japanski bankarski holding Mizuho veruje da će kruna glavne valute preći na evro.
“Slabljenje dolara je povezano sa nizom negativnih faktora u političkom i ekonomskom životu SAD — od krize izazvane pandemijom virusa korona, do masovnih nereda i predstojećih predsedničkih izbora”, rekao je za RIA Novosti Grigorij Veršinjin, upravni partner u kompaniji Lavnik Investments.
Pored toga, evro je fleksibilniji: manje zavisi od cena nafte i od političkih događaja na Bliskom Istoku, pa se zbog toga bolje doživljava kao alternativa, a korporacije i države prelaze na transakcije u ovoj valuti.
Zajedno sa svođenjem ključne stope na nulu, višetrilionski program Feda za kvantitativno ublažavanje, koji je pokrenuo štampanje novčanica, može dodatno oslabiti dolar.
Evro umesto dolara
U novonastaloj situaciji nerazumno je potpuno se osloboditi dolara, ali svakako vredi diversifikovati štednju u korist evra.
Međutim, trebalo bi sačekati pravi trenutak. Druga stvar je gde čuvati ušteđevinu, jer depoziti trenutno nisu najpogodnija opcija zbog negativnih stopa Evropske centralne banke.
Po mišljenju Nikolaja Kljonova, finansijskog analitičara Raison Asset Management, efikasnije je ulagati sredstva, na primer, u instrumente sa malim rizikom (obaveznice “Blue chips” — najkrupnije i najpouzdanije kompanije), koje daju mali, ali zagarantofan prihod.
Ipak, još uvek je moguće držati evro na depozitu ako je glavna stvar sigurnost štednje. Ova sredstva su, u najmanju ruku, sigurna i ne podležu rizicima koji se tiču gotovine.
Ako je glavna cilj zaraditi novac, onda vredi pažljivije pogledati tržište akcija gde su mogući veći prihodi uz odgovarajući rizik, savetuje upravnik portfelja QBF Denis Ikonikov. Za konzervativnije investitore ima smisla razmišljati o zlatu, koje poskupljuje u kontekstu povećanja novčane mase zbog programa kvantitativnog popuštanja u SAD. Iako je u narednih šest meseci svaka investicija rizična zbog velike verovatnoće drugog talasa koronavirusa.
