ECB je saopštila da su na zahtev hrvatskih vlasti institucije EU odlučile da uključe hrvatsku kunu u ERM 2, što je svojevrsna valutna čekaonica za evro.
Evro bi mogao da bude uveden u Hrvatsku već od 1. januara 2023. godine, piše Jutarnji list.
Nakon konsultacija Komisije, Ekonomskog i Finansijskog komiteta, odlučeno je da srednji kurs kune za evro bude 7,53450 kuna.
U odnosu na taj kurs, a sve dok evro ne bude zvanična valuta, biće dopušten pad ili rast kursa kune od najviše 15 odsto. Drugim rečima, 7,53450 kuna za evro jeste središnji kurs za razmenu sve dok kuna ne ostane samo deo hrvatske istorije, a to bi moglo biti najranije 1. januara 2023. godine, piše Jutarnji list.
Puštanje Hrvatske i Bugarske u mehanizam ERM-2, koji predstavlja svojevrsnu čekaonicu pre uvođenja evra, nije samo veliki korak za potencijalne buduće članice evrozone nego i za celu eurozonu, koja se još od finansijske krize 2008. rvala s celim nizom problema.
Budući da su već čitavu deceniju zemlje evrozone pod velikim pritiskom stagnacije, zbog čega je došlo do velikog zaokreta u politici ECB, povećanje broja zemalja koje koriste evro kao zajedničko sredstvo plaćanja znak je da bi on ipak mogao zadržati poziciju rezervne svetske valute. Takav status ima još jedino dolar, navodi Jutarnji list.
Ključni razlog zbog kojeg se zemlje u pravilu odlučuju na uvođenje evra, odnosno pristupanje mehanizmu EMR 2 je podizanje šanse za privlačenje investicija, kao i značajno povoljnija cena zaduživanja.
S obzirom na to da je sada jasno iscrtan horizont ulaska u evrozonu, Hrvatska narodna banka će morati da požuri s tehničkom pripremom za uvođenje evra kao valute plaćanja.
