“Napad na Tursku” ili “Mračne sile napadaju tursku liru”, poslednjih je dana pisala vladina novina dok je turska lira pala na novi istorijski minimum u odnosu na dolar, što je događaj koji je čak zasenio poslednju valutnu krizu u avgustu 2018. Tada je razlog krize lire bio žestoki spor sa Sjedinjenim Državama.
Danas je čitav niz uzroka odgovoran za pad lire u senci korona krize, koje je daleko teže ukloniti od onih u to vrijeme. “Lira je u savršenoj oluji”, opisala je situaciju Financial Timesu Thata Ghose, analitičarka londonske Commerzbank.
Uzrok krize je ukupno 170 milijardi dolara duga koje Turska ove godine mora vratiti. Međunarodni finansijski menadžeri rekli su da ne vide kako turska vlada može to da učini. Iako je Turska do sada lagano prolazila kroz korona-krizu u pogledu smrti i infekcija, ona bi mogla biti prva zemlja u razvoju koja se zbog krize ekonomski srušila.
Turska obično plaća dugove dohotkom od izvoza (180 milijardi), od turizma (u poslednje vreme 36 milijardi) i novih stranih ulaganja koja u zemlju unose svežu stranu valutu. Izvoz je ove godine već pao za 40 odsto, prihodi od turizma drastično će pasti, a novi novac neće doći jer su kamatni pritisci sada tako niski da su ispod inflacije.
Devizne rezerve centralne banke smanjile su se sa 40 milijardi dolara ranije ove godine na trenutno 28 milijardi jer je banka neuspešno pokušala da stabilizuje liru podržanom kupovinom.
Erdogan je iz političkih razloga isključio odlazak u MMF. Uključivanje u “swap” program američke centralne banke za stvaranje nove likvidnosti u dolaru takođe je isključio Thomas Barkin, član američkih Federalnih rezervi. Preduslovi bi bili nezavisna centralna banka i niska inflacija, a Fed smatra da nijedan od tih uslova ne postoji. Kina je jedina zemlja koja ima “swap” sporazum s Turskom i nedavno je toj zemlji osigurala milijardu dolara.
Centralna banka mogla bi dramatično da poveća kamatne stope, kao što je učinila pre dve godine kako bi privukla novi novac. To bi donekle stabilizovalo kurs lire, ali istovremeno bi mnoge manje kompanije koje se bore za svoje postojanje zbog korone mogle bankrotirati. Sindikalna krovna organizacija Disk boji se da će nezaposlenost porasti sa 14 na 20 odsto, a još osam miliona ljudi će ostati bez posla, prenosi Indikator.ba.
Jedini način za prikupljanje svežeg novca bilo bi izdavanje novih državnih obveznica. Međutim, za to bi se morale platiti izuzetno visoke kamatne stope. Ostaje jedna opcija koja je zvanično isključena, uvođenje kontrole valute. To bi zadržalo devize u zemlji, ali Turska bi se barem privremeno oprostila od međunarodne trgovine. Rezultat toga bi bila visoka nezaposlenost i siromaštvo.
