Štednja atraktivnija od držanja gotovine u sefu

Uprkos niskim kamatama, u bankama rastu dinarski i devizni depoziti građana. U nemačkim bankama ima toliko gotovine da u trezorima ponestaje slobodnih mesta. Razlog su negativne kamate, jer vlasnici novca nemaju motiv da ih plasiraju, javljaju agencije.

I kod nas su kamate niske, ali nema informacija da se banke, kao i drugi vlasnici novca, suočavaju sa ovim problemom. Kome je kamata na štednju mala, a ne želi da novac čuva u kući, može da ga položi u sef. Prema propisima, ne postoje prepreke da se novac drži u sefu banke. Izričito je propisano da korisnik ne sme da čuva u sefu predmet ili proizvod koji može da ugrozi sigurnost banke ili drugih sefova.

U velikom broju slučajeva sefovi u bankama su dugoročno izdati, a tražnja za njima je neretko i sezonska, jer su najtraženiji u vreme godišnjih odmora.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da kod nas sefovi još nisu postali zamena za štednju, a u prilog tome svedoči i podatak da štednja građana raste. Dinarska i devizna štednja beležile su i tokom 2019. godine konstantan rast iz meseca u mesec i krajem godine dostigle su najviše nivoe. Kontinuirani rast dinarske i devizne štednje ostvaruje se u uslovima smanjenja kamatnih stopa na oročenu štednju stanovništva.

Dinarska štednja nastavlja ubrzano da raste – krajem 2019. godine iznosila je 79,5 milijardi i bila je za 30 odsto (za 18,4 milijardi dinara) viša u odnosu na kraj 2018. i više nego četiri puta veća u poređenju sa krajem 2012. Rast dinarske štednje u 2019. godini je najveći godišnji rast od kako se prate podaci.

I devizna štednja stanovništva nastavlja da raste, tako da je nakon povećanja za 0,6 milijardi evra u 2018. godini, tokom 2019. godine povećana za 0,8 milijardi evra, dostižući na kraju godine rekordan iznos od 10,8 milijardi.

Isplativost dinarske štednje u odnosu na deviznu veća je ne samo za godišnje oročavanje, već i za štednju oročenu na kraće i na duže rokove. Tokom prethodnih sedam godina, u slučaju oročavanja depozita na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u oko 85 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja depozita na dve godine dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Veći dobici na dinarske nego na devizne uloge

Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od sedam godina pokazala je da bi štediša koji je štedo u dinarima na ulog od 100.000 dinara u decembru 2019. godine dobio preko 30.000 dinara (oko 260 evra) više nego štediša koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara. Štediša koji je u poslednjih godinu dana štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio je oko 3.000 dinara (ili oko 25 evra) više u odnosu na štedišu koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara.

Ukazivanje na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju deo je strategije dinarizacije finansijskog sistema Srbije, što je jedan od prioriteta vlade i NBS. Kao jedan od preduslova za održiv privredni rast baziran na domaćim izvorima, veći stepen dinarizacije finansijskog sistema pojačava otpornost na rizik promene deviznog kursa, a monetarnu i fiskalnu politiku čini efikasnijom.