Preduzeća koja uzimaju kredite su produktivnija od onih koja to ne čine, konstatovala je Svetska banka u studiji „Nova agenda za privredni rast Srbije”.
Firme koje se zadužuju za investicije uglavnom su prinuđene da uzimaju kredite banaka, koje su kod nas dominantni finansijeri. Banke „drže” više od 90 odsto aktive finansijskog sektora. Za već postojeća preduzeća to i nije toliki problem koliko za mala, kao i ona početnička. Banke imaju stroge standarde kreditiranja, zahtevaju dobro obezbeđenje, solidnu kreditnu istoriju tokom nekoliko godina i dobre finansijske izveštaje.
Zbog toga Svetska banka konstatuje da ovdašnji finansijski sektor treba produbiti i „proširiti”. Jer, nove i mlade firme, koje bi mogle na taj način da obezbede sredstva, jesu lideri po otvaranju radnih mesta i u budućnosti bi mogle da imaju veću produktivnost.
Prema izveštaju Svetske banke, odnos mase kredita odobrenih privatnom sektoru i bruto domaćeg proizvoda (BDP) je oko 44 odsto u Srbiji, u poređenju sa oko 80 odsto u EU. Ako bi Srbija udvostručila kreditiranje privatnog sektora u odnosu na BDP na 80 procenata, godišnji realan rast BDP-a mogao bi se ubrzati za oko 1,3 procenta.
Po njima, finansijski sektor ne čini sve što može da bi pružio podršku privrednom rastu. Taj sektor je nakon krize ostvario impresivan oporavak, sa kapitalom i likvidnošću u skladu sa nivoima u EU i velikim padom problematičnih kredita. Napredak je postignut i u reformi finansijskih institucija u državnom vlasništvu.
Institucije koje pružaju razvojno finansiranje i postojeći programi podrške nisu u stanju da podrže razvoj privatnog sektora kao pokretača privrednog rasta. Zbog toga treba unaprediti finansiranje iz privatnog sektora poput faktoringa, lizinga, međunarodnih finansijskih transakcija, inovativnih finansijskih usluga i mikrokreditiranja. U zemljama sa dobro razvijenom mikrofinansijskom delatnošću male firme mogu da dobiju kredite bez obezbeđenja ili kreditne istorije. Uvođenje operativnog lizinga može da obezbedi za mala i srednja preduzeća dodatno finansiranje na nivou od 0,5 odsto BDP-a, što je oko 250 miliona dolara. Kada bi faktoring (prodaja kratkoročnih potraživanja preduzeća uz popust) bio na nivou kao u EU mogao bi ovim preduzećima da obezbedi dodatno finansiranje od oko pet procenata BDP-a ili 2,5 milijardi dolara.
S druge strane, tržište kapitala zanemarljivo doprinosi finansiranju ekonomije. Nedržavna tržišta su plitka i nerazvijena, institucionalnih investitora je malo, iako ima firmi koje su spremne da emituju hartije od vrednosti. Primera radi, pre dve godine bila je prva inicijalna javna ponuda posle dužeg vremena i, uopšte, bilo je veoma malo emisija korporativnih obveznica. Stručnjaci razlog vide u tome što velike firme mogu da dobiju kredite po povoljnim kamatama. Da bi se ponovo podstakao razvoj tržišta kapitala Srbiji su potrebna funkcionalnija tržišta državnih obveznica i tržišta novca, kao i strategija za povećanje baze institucionalnih investitora i podsticanje kompanija da koriste tržište kapitala.
Izvor: Politika
