Za dvostruko veće plate i penzije treba rast BDP-a od 4,5 odsto
Ekonomista i direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kazao je da rast bruto domaćeg proizvoda treba da bude veći od četiri odsto da bi se ostvarili ciljevi koje su predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić predstavili u strategiji „Srbija 2025”.
Po njegovim rečima, da bi plate i penzije bile dvostruko veće, potreban je rast BDP-a veći od četiri odsto, odnosno 4,5 odsto, a sedam odsto je „optimistička opcija”, koja podrazumeva još bržu i snažniju transformaciju.
“Preduslovi predviđenog rasta i investicionog plana su da se nastave investicione reforme, da se ojača regionalna saradnja, da se nastavi reforma školstva i produbljivanje finansijskog tržišta”, rekao je Kovačević.
“Ako se na svim tim frontovima blagovremeno urade odgovarajući potezi, onda će to garantovati rast i dinamiku privredne aktivnosti2, naglasio je Kovačević.
On je dodao i da više od 500 javnih preduzeća treba podići na viši nivo produktivnosti i rentabilnosti i da je na tržištu rada potrebno jačanje, pre svega Nacionalne agencije za zapošljavanje, da bi se sprečio odlazak radne snage.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin ocenio je da je programom „Srbija 2025” Vlada pokazala da dugoročno razmišlja o koracima posle fiskalne konsolidacije i da želi da se, uz očuvanje makroekonomske ravnoteže, napreduje još brže.
“Program se temelji na dobroj dijagnozi stanja, identifikuje sve faktore ranjivosti naše ekonomije i prednosti koje se mogu kapitalizovati”, rekao je Đuričin za Tanjug i dodao:”Temelji se na jasnoj viziji Srbije koja će ići bržim stopama privednog rasta da bi ubrzala približavanje Evropskoj uniji, za kojom, inače, veoma zaostaje”.
On je istakao da se veliko kašnjenje Srbije u odnosu na druge istočnoevropske privrede i stare članica EU mora nadoknaditi pre svega rešavanjem problema raznih strukturnih, nasleđenih nestabilnosti. Po njegovim rečima, potrebno je obezbediti dinamičku ravnotežu.
“Sam program baziran je na nekoliko stubova. Osnovni je infrastruktura i niko na svetu neće pogrešiti ako ulaže u infrastrukturu”, rekao je Đuričin, i podsetio na to da infrastuktura mora biti fizička i digitalna, odnosno da je najvažnija njihova kombinacija.
“Obično za političare kažu da su kratkoročno orijentisani, da driblaju na malom prostoru, a ovo je centaršut koji na prvom mestu moraju da iskoriste privatna privreda, državni i javni sektor”, kaže Dragan Đuričin, i dodaje da Srbiji u tom smislu predstoji smanjenje relativno visokih poreza da bi se zemlja prestrojila u razvoju od stranih direktnih ulaganja, koja su holistička i zavise od interesa inopartnera, ka ulaganjima u prioritetne sektore u kojima ima konkurentnu prednost.
“Tih 14 milijardi evra za narednih pet godina može biti malo ako se pametno uloži i može biti mnogo ako se uloži na neodgovarajući način”, rekao je Đuričin i naveo da će morati da se nađe prostor za zahteve cirkularne ekonomije i rešavanje klimatske krize.
On je istakao da je potrebno pratiti trendove razvoja u svetu, pre svega onih vezanih za industriju 4.0, kao i inovacije i u fizičkim i biološkim tehnologijama i da Srbija mora da se opredeli za prioritete, strukturne politike koje podržavaju makroekonomske politike, uz praćenje trenda industrije 4.0. kako je kazao, kada se zna da u razvijenim privredama industrija i poljoprivreda participiraju s 20 odsto u formiranju BDP-a, a Srbija uz sve kasni zbog problema iz devedesetih godina prošlog veka, teško je obezbediti ulaganja u sektore koji imaju dugoročne efekte.
Predsednik Vučić i premijerka Ana Brnabić su predstavili program „Srbija 2025”, koji sadrži plan investicionih projekata za razvoj zemlje u narednih pet godina, u koje će biti uloženo oko 14 milijardi evra, iz buyeta i kredita međunarodnih finansijskih institucija. Takođe, istakli su i da obećavju da će na kraju 2025. godine prosečna plata biti 900 evra, a penzije između 430 i 440 evra.
Izvor: Dnevnik/ LJ. Malešević
