Ko trguje digitalnim valutama sam snosi finansijski rizik
Upotreba digitalnog novca sve je raširenija. U Hrvatskoj se, na primer, automobili mogu kupiti kriptovalutama. Agencije su ovih dana izvestile da je tamošnja kompanija „Karić automobili” omogućila plaćanje automobila kriptovalutama kao što su bitkoin keš, etereum, bitkoin i gokripto token. Kod nas se digitalnim valutama može plaćati u nekim restoranima i kafićima, kupiti računarska oprema, platiti članarina u teretani. Moguća su i onlajn plaćanja. Kriptovalute se već godinama mogu kupovati i prodavati za dinare preko digitalnih platformi.
U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da oni virtuelne valute ne smatraju ni valutama, niti sredstvom plaćanja.
“U više navrata smo upozoravali na to da, na primer, bitkoin ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji i da ne postoje mehanizmi zakonske zaštite lica koja posreduju ili kupuju, prodaju ili menjaju virtuelne valute, tako da svako ko se upušta u bilo koje takve aktivnosti čini to na sopstvenu odgovornost i snosi finansijske i druge rizike. One se pre mogu posmatrati kao vid špekulativne imovine, koja se koristi prvenstveno za trgovinu i ostvarenje brze zarade, ali, nažalost, i za pranje novca i druga krivična dela, zbog čega je u svetu sve češća praksa regulisanja ove oblasti i iz tog ugla. Zbog toga što se virtuelne valute mogu koristiti za pranje novca i druga krivična dela, sva lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta prepoznata su kao obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Dakle, lica koja posluju s virtuelnim valutama u Srbiji subjekt su nadzora NBS, u delu primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma”, kažu u NBS.
Dodaju da treba imati u vidu da u Zakonu o NBS nije propisano da ona izdaje dozvole za obavljanje bilo kakvih aktivnosti povezanih s virtuelnim valutama, kao što su kupovina, prodaja ili zamena virtuelnih valuta, niti registruje lica koja obavljaju takve aktivnosti.
“Prethodno navedeno ne znači da se ne sprovode dodatne detaljne analize i konsultacije u pogledu budućih koraka. S tim u vezi, jedan od predloga je da se prilikom naredne izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma eksplicitno definiše i pojam „virtuelne valute”, koji bi podrazumevao digitalne zapise vrednosti koje nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koji nisu nužno vezani za zakonsko sredstvo plaćanja i nemaju pravni status novca ili valute, ali ih fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i mogu se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski”, odgovaraju u centralnoj banci.
Posebno ističu da je dinar zakonom utvrđen kao novčana jedinica i da se sve novčane obaveze iz poslova zaključenih na ovoj teritoriji izražavaju u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinar, osim ako nekim zakonom nije drukčije određeno.
“Bez obzira na eventualni budući status virtuelnih valuta i njihovu buduću zakonsku definiciju, zakonsko sredstvo plaćanja biće dinar, i nagoveštaji da će virtuelnim valutama moći da se kupuju na primer automobili, u ovom trenutku nemaju realnu osnovu. Čak i kad je reč o vesti koju su preneli naši mediji, da je u Hrvatskoj omogućena kupovina automobila kriptovalutama, ukazali bismo da je prema tim navodima istaknuto da prodavac automobila koji je dao takvu mogućnost u svakom slučaju na kraju dobija na svom platnom računu novčani iznos u kunama. Dakle, i u tom slučaju je reč o kupovini koja se na kraju realizuje zakonskim sredstvom plaćanja u Hrvatskoj, a kupcima je jedan prodavac samo dao mogućnost, ili ih uputio na to, da preko određene platforme, sa svog kriptonovčanika, zamene određenu kriptovalutu za kune i da tako dobijeni iznos u kunama bude uplaćen na račun tog prodavca automobila”, kažu u NBS.
Njihov stav ne razlikuje se, kažu, od stava centralnih banaka drugih uređenih zemalja. Virtuelne valute nemaju osnovne funkcije novca – nisu opšteprihvaćena sredstva plaćanja, a s obzirom na ogromne skokove i padove vrednosti, ne mogu se ni u kojem slučaju smatrati ni čuvarima vrednosti, zbog čega se i koriste najviše u špekulativne svrhe i konačno, nisu obračunske jedinice. Virtuelne valute ne mogu, saglasno Zakonu o deviznom poslovanju, biti predmet kupovine i prodaje od strane banaka i ovlašćenih menjača.
Takođe, pored NBS, i Komisija za hartije od vrednosti je u prethodnom periodu objavljivala upozorenje ulagačima u kriptovalute i digitalne tokene, u kojem je ukazivala na rizike koji mogu biti vezani za ulaganje u kriptoimovinska prava i savetovala potencijalne investitore da budu oprezni prilikom ulaganja kapitala u kriptoimovinska prava.
Izvor: Politika
