Dinarska ili devizna štednja – Koja će vam za godinu dana doneti 23 evra više?
U poslednjih godinu dana štednja u domaćoj valuti povećana je za 33 odsto, odnosno za trećinu, što je, kako su nam rekli u Narodnoj banci Srbije (NBS) impresivan podatak.
Prema poslednjim raspoloživim podacima, dinarska štednja trenutno iznosi 78 milijardi dinara i više je nego četiri puta veća u poređenju sa krajem 2012. od kada beleži intenzivan rast, što svedoči o poverenju građana u domaću valutu. Dinarska štednja je prošle godine povećana za 10,9 milijardi dinara (oko 22%), a od početka ove godine za 16,9 milijardi dinara, što je znatno više od celokupnog prošlogodišnjeg rasta, piše Srbija danas.
“Atraktivnost i brži tempo rasta dinarske štednje u odnosu na deviznu rezultat je sve većeg poverenja građana u monetarnu politiku Narodne banke Srbije, naročito povećanog kredibiliteta domaće valute tokom poslednjih sedam godina. Povećanje dinarske štednje jeste rezultat poverenja u domaću valutu, što je neophodan uslov. Rastuće poverenje u dinar omogućeno je dužim periodom niske i stabilne inflacije i relativno stabilnog kursa, čemu svojim merama doprinosi Narodna banka Srbije”, kažu u NBS.
Pored toga, na dinamičan rast dinarske štednje utiču atraktivnije kamatne stope u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljniji poreski tretman, jer se kamata na dinarsku štednju, za razliku od devizne štednje, ne oporezuje.
Narodna banka Srbije je u više navrata ukazivala na isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju.
Tako je i ove godine povodom Svetskog dana štednje, Narodna banka Srbije izradila redovnu analizu isplativosti štednje. Analiza je još jednom potvrdila da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama – i u kratkom i u dugom roku – štediša koji je u poslednjih godinu dana štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi oko 2.700 dinara (ili oko 23 evra) više u odnosu na štedišu koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio oko 845 evra, odnosno protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara.
Da rast štednje ukazuje na sve veće poverenje građana u domaći finansijski sistem, govori i činjenica da je taj rast ostvaren u uslovima relaksacije monetarnih politika i Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, odnosno čak i u uslovima smanjenja kamatnih stopa.
“Napominjemo da je inflacija u našoj zemlji sa nekadašnjih dvocifrenih nivoa spuštena na niske i stabilne nivoe još tokom 2013. godine, od kada se održava u proseku oko 2%. Dinar je danas na sličnom nivou na kojem je bio u avgustu 2012. godine (ojačao je u odnosu na evro za oko 1%), a Narodna banka Srbije uvećanjem deviznih rezervi na najviše nivoe od kada se mere dodatno jača stabilnost i otpornost domaćeg finansijskog sistema”, rekli su u NBS.
