Guverner Jorgovanka Tabaković sastala se u Beogradu sa zamenikom izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Tao Žangom kojeg je informisala da je Narodna banka Srbije povećala projekciju rasta Srbije za ovu godinu.
Guverner Tabaković je podsetila da je projekcija povećana sa 3,5% na najmanje 3,6%, ali da postoje realne mogućnosti da rast bude i veći, na šta posebno ukazuju kretanja u građevinarstvu. Ponovila je i da je podjednako važno i to što je model rasta Srbije promenjen – rast koji je nekada bio baziran na neodrživoj potrošnji, danas vode investicije, izvoz i održivi rast potrošnje. Očekuje se da će učešće fiksnih investicija u BDP-u ove godine da pređe 23%, a u srednjem roku će preći 25%.
Žang i Tabaković složili su se da je Srbija tokom sedam godina, što nije dug period, napravila potpuni zaokret u vođenju ekonomije.
„Mi smo svedoci uspeha koji postižete“, rekao je Žang. „Centralna banka uživa poverenje i ima veliki uticaj na ekonomiju Srbije“, dodao je on.
U razgovoru sa visokim predstavnicima MMF-a guverner Tabaković ukazala je da je rukovodeći se osnovnim ciljem – niskom i stabilnom inflacijom, Narodna banka Srbije, u uslovima niskih inflatornih pritisaka, nastavila da vodi adekvatnu monetarnu politiku spustivši referentnu kamatnu stopu u novembru na 2,25%. Sa tim smanjenjem referentna kamatna stope je korigovana naniže tri puta u toku ove godine, za ukupno 75 baznih poena. Time je nastavljena podrška dinamičnom rastu kreditne aktivnosti, koji se posebno ubrzava u sektoru privrede, dajući time podsticaj za rast privatnih investicija koje su jedan od važnih faktora rasta u Srbiji poslednjih godina. Visoki zvaničnici MMF-a ocenili su i da je očuvanje inflacije na niskom nivou, u proseku 1,9% u dosadašnjem delu godine, ključno za usidrenost inflacionih očekivanjima i poverenje koje postoji u monetarnu politiku. Poverenje u politiku i postignutu stabilnost potvrđuje i činjenica da je dinarska štednja danas četiri i po puta veća u odnosu na period pre sedam godina.
„Niska inflacija i stabilan finansijski sektor značajno podržavaju zdrave javne finansije“, naglasio je Žang.
Guverner Tabaković je ukazala i da su devizne rezerve Srbije dodatno povećane i sada su na novom rekordu. Njima je obezbeđena pokrivenost šest meseci uvoza roba i usluga i preko 250% kratkoročnog duga, što znači da smo odgovornom politikom obezbedili dobru odbranu za eksternu likvidnosti zemlje, ukoliko bi situacija to zahtevala. Guverner Tabaković informisala je gospodina Žanga i da je Narodna banka Srbije u oktobru po prvi put kupila zlato na međunarodnom tržištu, čime je učešće zlata u deviznim rezervama povećano na oko 10% sa prethodnih 7%. Time se i u plasiranju deviznih rezervi NBS drži principa diversifikacije, kao najbolje odbrane od rizika iz međunarodnog okruženja.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je dodatno smanjeno – na 4,66% na kraju septembra, čime je njihovo učešće za 80% niže u odnosu na period kada je započeta implementacija Strategije za njihovo rešavanje. Žang je konstatovao da su i na tom planu postignuti impresivni rezultati, imajući u vidu obim i korene ovog problema.
Premija rizika Srbije je u novembru snižena na novi minimum od 14 baznih poena (20. novembra), što jeste odraz ukupne stabilnosti – monetarne, fiskalne i političke, bez kojih danas ne bismo mogli da razgovaramo o stopama rasta Srbije od najmanje 4%. Visoki zvaničnici MMF-a konstatovali su da se može oceniti da Srbija već danas ima ugled zemlje investicionog rejtinga, o čemu svedoči i novembarska emisija nove desetogodišnje obveznice na međunarodnom tržištu po stopi od 1,25%, uz tražnju koja je bila tri i po puta veća. Posebno je pozitivno ocenjena činjenica da su sredstva iskorišćena za isplatu ranije uzetog skupog duga u dolarima, što znači da se po ovom osnovu ne povećava javni dug, a smanjuju se troškovi kamata.
Takođe, uprkos kvotama EU na izvoz čelika, taksama Kosova i globalnim trendovima u autoindustriji, kao i generalno slabijoj eksternoj tražnji, srpski izvoz beleži veliku otpornost uz ubrzanje rasta tokom devet meseci, što je rezultat diversifikacije na kojoj se u Srbiji insistira. Srbija je tokom 2018. godine privukla preko 50% ukupnih SDI na Zapadnom Balkanu, a za devet meseci ove godine skoro 60%. Priliv SDI od 2,9 milijardi evra za devet meseci ove godine, za oko 33% viši je u odnosu na prošlu rekordnu godinu, i dalje je najviše usmeren u prerađivačku industriju jačajući izvoznu bazu i našu eksternu poziciju. Kada uzmemo u obzir trend povećanja participacije na tržištu rada, rast formalne zaposlenosti, dobru poljoprivrednu sezonu i visok rast građevinarstva, procenjujemo da je u trećem tromesečju stopa nezaposlenosti bila na jednocifrenom nivou.
Žang je istakao da su strane direktne investicije usmerene u prerađivačku industriju posebno važne za održivost rasta koji je Srbija obezbedila.
Na osnovu svega toga, guverner je visokim zvaničnicima MMF-a iznela očekivanje da će u decembru Odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda doneti odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja našeg ekonomskog programa u okviru Instrumenta za koordinaciju politike, jer je Srbija to svojim rezultatima zaslužila.
