Dogovoren novi aranžman sa MMF-om, a evo šta se očekuje od Srbije do kraja godine
Ministar finansija Siniša Mali održao je završni sastanak sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju predvodi šef misije Jan Kes Martejn, a u okviru konsultacija po članu IV Statuta MMF-a. Na sastanku su učestvovali i predstavnici Narodne banke Republike Srbije.
Tema razgovora, koji su se održavali u onlajn – formatu, je bio novi aranžman koji treba da bude potpisan sa tom međunarodnom institucijom, kao i ukupna fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja u kontekstu pandemije virusa Covid-19.
Nakon što je Republika Srbija uspešno završila prethodni aranžman „Instrument za koordinaciju politika“ u januaru 2021. godine, neki od predloženih reformskih ciljeva u novom aranžmanu su: usvajanje fiskalnog pravila koje bi ograničilo visinu deficita u odnosu na javni dug, zatim usvajanje Strategije za razvoj tržišta kapitala sa pratećim akcionim planom, usvajanje akcionog plana za implementaciju politike vlasništva u državnim i javnim preduzećima.
Ministar Mali je istakao da će najvažniji cilj novog aranžmana biti da se sačuvaju postignuti rezultati, kao i da se nastavi sa važnim strukturnim reformama kako bi Srbija mogla da dostigne još veće stope privrednog rasta. On je zahvalio šefu Misije Jan Kes Martejnu na poverenju u Srbiju i dosadašnjoj uspešnoj saradnji, te istakao da se raduje njenom nastavku.
Novi aranžman bi trebalo da bude potpisan do sredine ove godine, neće podrazumevati finansijsku podršku, već će biti isključivo savetodavnog karaktera, i trajaće dve i po godine, odnosno do kraja 2023. godine.
Predstavnici Misije MMF-a su istakli i da je Srbija snažnim merama odgovorila na krizu izazvanu korona virusom, te da je vakcinacija u Srbiji bila među najuspešnijima u Evropi, kao i da očekuju da privredni rast do kraja godine bude 5%. U godinama koje dolaze, MMF očekuje da rast bude oko 4%. Istaknuto je i da će poslednje mere pomoći, uključujući i proširenje garantne šeme, pomoći da se očuva zaposlenost u privatnom sektoru.
Sagovornici su se saglasili da je najvažnije da se sačuva teško stečena reputacija fiskalno sigurne zemlje, kao i da se nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako bi javni dug ostao pod kontrolom, odnosno kako ne bi prešao 60% BDP-a.
