Kurs evra znatno uticao na robnu razmenu EU
Kumulativne stope rasta izvoza i uvoza EU prema ostalim zemljama u ovoj se godini kreću na nivou od oko pet odsto, po čemu znatnije ne odstupaju od ostvarenih u prošloj godini. Tako je i nakon jula kumulativna godišnja stopa rasta izvoza iznosila 4,5 odsto, a uvoza 5,2 odsto, što je zbog njihove podjednake vrednosti dovelo do povećanja iznosa robnog deficita EU u odnosu na prošlu godinu, pišu anlitičari.
Tačnije, deficit je povećan sa 2,0 milijarde evra u prvih sedam meseci prošle godine na 10,2 milijarde evra.
Međutim, znatan uticaj na takva kretanja robne razmene u ovoj godini ima kurs evra prema dolaru i ostalim valutama vezanima za dolar. Naime, evro je prema dolaru tokom prvih sedam meseci oslabio približno 6,7 odsto, a u američkoj valuti realizuje se oko trećine ukupnog izvoza EU te oko polovina uvoza. To znači da je samo zbog navedene promene kursa vrednost izvoza EU povećana oko 2 odsto, a uvoza oko 3,5 odsto, odnosno da su „realne“ stope rasta izvoza i uvoza bile niže od ostvarenih. Takve „realnije“ stope više se poklapaju sa očekivanjima da će u ovoj godini zbog rastućega globalnog protekcionizma i usporavanja rasta globalne potražnje, što je već vidljivo i u nižim stopama rasta ekonomije EU, doći i do usporavanja rasta globalne robne razmene. Pritom treba napomenuti da je kretanje kursa evra zbog njegovog jačanja u prošloj godini imalo suprotan učinak na kretanje robne razmene te da promene u kursu imaju i „stvarne“ učinke na robnu razmenu zbog uticaja na cenovnu konkurentnost proizvoda, procenjuju analitičari HGK.
Struktura Extra EU izvoza pokazuje da je vrednost izvoza povećana kod svih glavnih grupa proizvoda, pri čemu je najveća stopa rasta ostvarena kod izvoza hrane i pića, a smanjena je jedino vrednost izvezenih energenata. Na takvo kretanje ove vrste proizvoda pretežno je uticalo kretanje cene sirove nafte na svetskom tržištu, odnosno pad prosečne cene sirove nafte od približno osam odsto u odnosu na prošlu godinu, koji je uticao i na pad cena izvezenih naftnih derivata. Cena sirove nafte istovremeno je uticala i na uvoz energenata koji je na godišnjem nivou smanjen 1,7 odsto te je sa udelom od približno 20 odsto u ukupnoj vrednosti uvoza, za razliku od kursa, uticao na usporavanje dinamike njegovog rasta.
Zbog opisanog uticaja kursa relativno su nerealni i podaci o kretanju robne razmene prema najvažnijim spoljnotrgovinskim partnerima, kažu analitičari HGK. Primera radi, najveća stopa rasta izvoza od 12,1 odsto ostvarena je upravo prema SAD-u, a kod te zemlje beleži se i visoka godišnja stopa rasta uvoza. Struktura uvoza po zemljama, sa druge strane, jasno pokazuje uticaj pada cene sirove nafte na robnu razmenu jer je među deset najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera pad zabeležen samo kod uvoza iz Norveške i SAD-a, odnosno zemalja iz kojih EU uvozi najveće količine sirove nafte.
Izvor: Privredni.hr
