Ekonomija evrozone osetno je usporila u septembru, zakočena naglim posustajanjem potražnje za robom i uslugama, pokazalo je u ponedeljak istraživanje londonske kompanije za prikupljanje i obradu ekonomskih podataka Markit.
U septembru je indeks menadžera nabavke (PMI) u evrozoni pao na 50,4 boda, sa avgustovskih 51,9 bodova, procenjuju u Markitu. Vrednosti niže od 50 bodova ukazuju na pad aktivnosti a one više na njihov rast.
Septembarska vrednost PMI-ja najniža je od sredine 2013. godine.
“Ekonomija evrozone na rubu je stagnacije, uz nove naznake prelivanja sve izraženijeg pada aktivnosti u industriji i na sektor usluga”, konstatovao je glavni ekonomista Markita Kris Viliamson.
Nove narudžbe robe i usluga beleže najveći pad u nešto više od šest godina, ističu u Markitu.
“Pojedinosti istaživanja upućuju na zaključak da ekonomiji preti pad aktivnosti u idućim mesecima”, konstatovao je Viliamson.
Izveštaj podupire odluku Evropske centralne banke (ECB) o novim podsticajima za ekonomiju evrozone. ECB je pre desetak dana odlučila da ponovo pokrene program kupovine imovine u vrednosti 20 milijardi evra kako bi poduprla inflaciju i ekonomski rast u evrozoni. Ujedno su dodatno snizili kamatnu stopu na depozite banaka.
S obzirom na trgovinske sukobe, geoplitičke napetosti i Bregzit, ali i zabrinutost zbog usporavanja svetskog ekonomskog rasta, poslovni čelnici prilično su pesimistični u pogledu razvoja situacije u idućih 12 meseci, uključujući izglede za potražnju, kako na globalnom nivou tako i u samoj evrozoni.
“S obzirom na ovakve podatke istraživanja, ECB će biti izložena pojačanom pritisku da dopuni nedavno usvojeni paket podsticajnih mera”, predviđa glavni ekonomista londonske kompanije.
Izvor: Indikator.ba
