Hrvatska: Smanjuje se broj banaka ali im raste dobit

U proteklih godinu ipo dana sa hrvatskog tržišta nestalo je pet banaka pa ih je danas ukupno 20. U martu prošle godine otvoren je stečaj Tesla banke, tri meseca kasnije počeo je postupak likvidacije Primorske banke, Veneto banka pripojena je PBZ-u, Splitska banka postala je deo OTP-a, a Jadransku banku preuzeo je HPB. Trend smanjivanja broja banaka ubrzan je od 2010. godine, nakon finansijske krize, ali prisutan je znatno duže.

Još 2003. godine, Hrvatska je imala 41 banku, što znači da je njihov broj prepolovljen u međuvremenu. Sa smanjenjem broja banaka povećana je i koncentracija u sistemu. Udeo imovine prvih pet banaka, stoji u najnovijem HNB-ovom Biltenu o bankama, godinama je oscilirao na nivo od oko 75 odsto, da bi lani porastao na 81,4 odsto.

Slučaj Agrokor

Premda je osetno povećana, u centralnoj banci Hrvatske ističu da je koncentrisanost tržišta ipak umerena. Prema izveštaju Agencije za zaštitu tržišnog takmičenja, ako je HHI indeks za imovinu između 1.000 i 1.800, koncentracija se definira kao umjerena, a ako je veći, koncentracija je visoka. U Hrvatskoj je taj indeks dosegao nivo od 1.634, što upućuje da se sistem vrlo približio nepoželjnoj visokoj koncentraciji, s obzirom da ona otežava tržišno takmičenje kojem je cilj osigurati potrošačima da plaćaju najnižu cenu zadanu kvalitetom proizvoda.

Završetkom neugodne epizode sa Agrokorom, za hrvatski bankarski sistem vratilo se i vreme visokih zarada. U prvom polugodištu ove godine, pokazuju podaci HNB-a, 20 banaka ostvarilo je dobit od 3,8 milijardi kuna, 10 odsto više nego u istom razdoblju lani. Time je nastavljen trend iz vrlo uspešne 2017. godine kad je dobit povećana 43,4 odsto i na nivou cele godine iznosila je 5,6 milijardi kuna.

Gubitnici i dobitnici

Privremeni nerevidirani podaci HNB-a pokazuju da su u prvih pola godine dve banke (Croatia banka i J&T banka) završile u minusu, a 18 banaka ostvarilo je dobit. Među dobitnicima se posebno ističe Zagrebačka banka s rastom dobiti od gotovo 30 odsto, na 1,3 milijarde kuna, a PBZ, druga banka po veličini, povećala je zaradu za 15,4 odsto, na 850,9 miliona kuna. Znatan porast dobiti beleži i OTP (sa 151,4 na 417,8 miliona kuna), ali to je uglavnom rezultat pripajanja Splitske banke. Sa druge strane, dve među vodećim bankama ostvarile su blagi pad bruto dobiti: u Erste banci pala je sa 622,1 na 403,2 miliona kuna, a u Raiffeisen banci sa 331,0 na 304 miliona kuna.