U vreme virtuelnih valuta i mobilnog plaćanja, unošenje takve odredbe u ustav možda se čini anakronim. No upravo to je ovaj mesec predložila konzervativna stranka OeVP (Austrijska narodna stranka) bivšeg kancelara Sebastiana Kurca, koji vodi kampanju za reizbor na izborima krajem septembra. “Korišćenje gotovine temeljni je uslov samostalnog života”, smatra bivši 32-godišnji kancelar.
Daleko od toga da je dočekan sa skepticizmom, predlog je omogućio krajnje desnoj Slobodarskoj stranci (FPOe), koja je s Kurcom vladala do maja, da podseti da je upravo ona prva predložila ustavni amandman za zaštitu plaćanja gotovinom. Socijaldemokrate su podigle lestvicu zatraživši postavljanje više bankomata na selu i ukidanje naknada za isplatu gotovine koje traže neki operateri.
No zagovornici gotovine nisu ograničeni samo na ruralna područja. U Beču, glavnom gradu i popularnoj turističkoj destinaciji, mnoge trgovine, kafići i restorani odbijaju plaćanje karticama.
Sfera privatnosti
Profesor finansijskog prava Verner Doralt kazao je da je Austrijancima jako stalo do zaštite njihove privatnosti.
“Ako kupujem i oni zabeleže (preko kartičnog plaćanja) količinu alkohola koju kupujem, to je mešanje u moju privatnost”, rekao je profesor emeritus sa Bečkog sveučilišta.
Po istraživanju Evropske centralne banke (ECB), 67 odsto ukupne vrednosti kupovine u Austriji 2016. bilo je plaćeno gotovinom, a u Holandiji 27 odsto. Slično je i u Nemačkoj, još jednoj zemlji gde je gotovina kraljica – 55 odsto.
Stručnjak za ekonomsku psihologiju, profesor Erik Kirčler smatra da Austrijanci i Nemci zbog svog iskustva sa autoritarnim režimima imaju izraženiju svest o pretnji države kada postane svemoćna. “U takvim okolnostima, efikasnost javnih institucija postaje opasnost”, kazao je on.
Po nedavnom ispitivanju banke ING sprovedenom u 13 evropskih zemalja, Australiji i SAD-u, Austrijanci su najsuzdržaniji prema ideji napuštanja plaćanja gotovinom. Samo ih 10 odsto to smatra prihvatljivim, u odnosu na prosečno 22 odsto u drugim evropskim zemljama.
Drugi dokaz te privrženosti koja vuče korene iz davne prošlosti je to što gotovo 18 godina nakon uvođenja evra mnogobrojni Austrijanci i dalje kojekuda pronalaze šilinge, staru nacionalnu valutu. Austrija spada među mali broj zemalja evrozone koja i dalje staru nacionalnu valutu menja u evro.
I ovoga je leta autobus Nacionalne banke Austrije obilazio zemlju nudeći tu uslugu. Ove godine tako je prikupljeno gotovo 19 miliona šilinga što odgovara 1,38 miliona evra.
Međutim, unošenje prava na plaćanje gotovinom u ustav, kako priželjkuju konzervativci, imalo bi samo simboličku vrednost, tumače stručnjaci. Austrija je članica eurozone i Evropska centralna banka (ECB) ima poslednju reč kada je reč o monetarnoj politici.
