INTERVJUISLIDERSVE VESTI

Predsednik UO RFZO: Fond raspolaže godišnjim budžetom od 2,3 milijarde evra

RFZO trenutno raspolaže budžetom od oko 272 milijarde dinara, odnosno oko 2,3 milijarde evra, što je za gotovo 360 miliona evra više u odnosu na 2017. godinu, kaže u intervjuu za Bankar.rs predsednik Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Vanja Mandić.  

Ističe da su u pitanju značajna sredstva i napominje da ona čine gotovo 25 odsto budžeta države.

“Što je još bitnije, značajno se uvećavaju poslednjih godina a očekuje se i nastavak povećanog ulaganja u zdravstvo, kako kroz RFZO tako i drugim kanalima u narednim godinama”, navodi Mandić.

Šta konkretno za građane, odnosno osiguranike znači veći budžet Fonda?

– Ne moram da naglašavam da veći budžet RFZO povlači i veća ulaganja u zarade, lekove i drugo relevantno za kvalitet zdravstvenih usluga. Primera radi, 2016. je izdvajanje za lekove per capita bilo 6.657.00 dinara, dok je već 2018. izdvajanje za lekove per capita iznosilo 8.077.23 dinara, što je skok od 21 odsto za vrlo kratak vremenski period. Istovremeno, 2017. je upućeno 694 dece na lečenje u inostranstvo, dok je 2012. upućeno njih 334. Sve su to pokazatelji boljeg rada sistema. Posebno me raduje kada vidim koliko se dotacije od strane zaposlenih lica uvećavaju. To je po meni nedvosmislen indikator napretka.

S druge strane, koliko novca trenutno Fond potražuje i ko najviše duguje? Prethodnih godina problem su bila preduzeća u restrukturiranju koja nisu uplaćivala te obaveze…

– Dobro ste primetili, postoji dosta institucija i preduzeća koja zbog opravdanih i neopravdanih razloga nisu uplaćivala sve obaveze fondu, međutim najveća su potraživanja od zdravstvenih ustanova po osnovu izvršenih kontrola nenamenskog trošenja sredstava. Posebno bih istakao da RFZO sva svoja dugovanja uredno izmiruje i da nema zastoja u finansiranju naših korisnika.

Ipak, prema ranijim podacima Srbija je bila na poslednjem mestu u Evropi kada je u pitanju izdvajanje za zdravstvo po glavi stanovnika. Kakva je trenutno situacija po tom pitanju?

– Ovo se može posmatrati sa više strana. Prema apsolutnom iznosu per capita što je po meni manje indikativna metoda istina je da nismo u Evropskom vrhu, dok prema procentu učešća u BDP-u, koji je bolji pokazatelj stojimo značajno bolje. Ne znam kojim podacima raspolažete, ali prema podacima SZO po GDP metodi u 2014. godini smo bili iznad Bugarske, dok smo dvostruko više ulagali od Albanije, a Austrija je recimo ulagala 11,2 odsto, Francuska 11,5 odsto naspram 10,4 odsto koliko ulaže Srbija. Nije prevelika razlika u procentima, složićete se.

Takođe, zanimljiv indikator može biti broj lekara na 1.000 stanovnika, gde smo 2015. bili u rangu sa Kanadom – 2,5, malo bolji od Poljske i razvijenog Singapura sa 2,3, a mnogo od Albanije sa 1,3.

Imajući u vidu da lekari napuštaju zemlju u potrazi za boljom zaradom i uslovima generalno, radi li RFZO analize o kadrovskim potencijalima i potrebama u budućnosti?

– Fond se bavi svakovrsnim analizama, pa i kadrovskim koja je možda u aktuelnom trenutku i najbitnija. Okosnicu i najveću vrednost svakog sistema čine ljudi. Kod nas je to posebno izraženo. Već neko vreme se u medijima potencira da je odliv zdravstvenih radnika zabrinjavajući, međutim naši podaci govore da ipak za sada situacija nije toliko zabrinjavajuća ali se sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom finansija uveliko radi na rešavanju ovog problema. Kao glavni problem ističu se zarade lekara i drugog osoblja.

Mogu se čuti pozivi da se primeni takozvani “rumunski model”, odnosno da se zarade u kratkom roku nekoliko puta uvećaju čime bi lekari i drugo osoblje bili motivisani da ostanu i nastave karijeru u Srbiji.

– To, nažalost nije realna opcija. Ne zato što neko ne želi da uveća zarade, već prosto zato što je trenutni iznos masa zarada u sistemu RFZO oko milijardu evra, što čini okvirno 10 odsto budžeta Srbije. Ukoliko bi se zarade utrosrtručile, kako predlažu neki samozvani stručnjaci, to bi zahtevalo dodatnih 2 milijarde evra. Radi se o značajnom iznosu i ako sagledamo realnu ekonomsku moć naše zemlje tog novca nema za sada. Mogla bi se možda kratkoročno nedomaćinskim zaduživanjem obezbediti sredstva, ali to ne bi bilo dugoročno rešenje i mišljenja sam da bi se kao posledica toga zarade u bliskoj budućnosti morale korigovati ponovo ali ovoga puta na dole, čak možda i ispod trenutnog nivoa.

Kakvi su po tom pitanju planovi?

– Naša je agenda dugoročno i postepeno povećanje efikasnosti trenutno zaposlenih, te da kroz uštede i bolju organizaciju stvorimo dodatnu vrednost. Svakako, i napredak opšteg ekonomskog stanja u državi će omogućiti povećanje zarada kako je i najavljeno već ove godine. Bitno je da je problem uočen i da se rešava odgovorno na zdravim principima, a ne na populističko-demagoškoj osnovi.

Tags

Check Also

Close
Back to top button