Narodna banka Srbije (NBS) danas je saopštila da su njene bruto i neto devizne rezerve na kraju juna bile na najvišem nivou od 2000. godine, od kada se prate podaci.
Bruto devizne rezerve NBS iznosile su 12 milijardi i 146 miliona evra, što je za 490,5 miliona evra više nego u maju.
U proteklih godinu dana bruto devizne rezerve su povećane za više od milijardu evra i to u periodu kada se država neto razdužila u deviznom znaku za gotovo 1,9 milijardi evra.
To pokazuje, kako je istakla NBS, da su devizne rezerve povećavane po osnovu drugih faktora i to u najvećoj meri po osnovu intervencija centralne banke na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza (priliv 1.375 miliona evra), što je najzdraviji način povećanja rezervi.
Deviznim rezervama na tom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 185 odsto i više od pet meseci uvoza robe i usluga, što je gotovo dvostruko više od standarda.
Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju juna iznosile su 10 milijardi i 142 miliona evra, što je za 433 miliona evra više u odnosu na kraj prethodnog meseca.
Rast bruto deviznih rezervi NBS iz maja nastavljen je i u junu i to u ambijentu u kojem je država smanjila svoje devizne obaveze (neto 290,2 miliona evra) po osnovu kredita i hartija od vrednosti emitovanih na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, što je doprinelo daljem smanjenju javnog duga i poboljšanju njegove valutne strukture, navodi se u saopštenju NBS.
Dodaje se da je Republika Srbija u junu emitovala prvu državnu obveznicu denominovanu u evrima u iznosu od milijardu evra na međunarodnom finansijskom tržištu (evroobveznicu), radi prevremenog otkupa dela dolarskih evroobveznica u ukupnom iznosu od 1,1 milijarde dolara koje su emitovane 2011. i 2013. godine, a dospevaju u 2020. i 2021. godini.
Na taj način stari skupi dug Srbija je zamenila značajno jeftinijim finansiranjem po rekordno niskoj kuponskoj (1,50 odsto) i kamatnoj stopi (1,619 odsto).
Povećanje bruto deviznih rezervi u junu u najvećoj meri je rezultat priliva po osnovu aktivnosti NBS na međubankarskom deviznom tržištu (653 miliona evra), kao i efikasnog upravljanja deviznim rezervama, uobičajenih aktivnosti banaka po osnovu devizne obavezne rezerve, donacija i drugim osnovima (u ukupnom neto iznosu od 140 miliona evra), ukazala je centralna banka.
Ti prilivi višestruko su nadmašili jedinu kategoriju koja je delovala u smeru smanjenja deviznih rezervi – neto odliv po osnovu razduženja države (290,2 miliona evra), kao i u potpunosti amortizovali negativan uticaj tržišnih faktora (ukupno neto 12,3 miliona evra).
Trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu je iznosila 496,7 miliona evra i bila je za 58 miliona evra veća nego u prethodnom mesecu. U prvih šest meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 2,79 milijardi evra.
Vrednost dinara u junu je bila gotovo nepromenjena u odnosu na evro, dok je u prvoj polovini 2019. godine zabeleženo nominalno jačanje domaće valute od 0,2 odsto, a NBS je, u cilju ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa, intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 735 miliona evra, što je najviši iznos mesečne intervencije od kada se one sprovode.
