ANALIZEMAKROEKONOMIJASLIDERSVE VESTI

Stručnjaci ne veruju Vučiću: Skeptični prema „najvećoj plati na zapadnom Balkanu“

Srbija će za godinu dana imati najveće plate na Zapadnom Balkanu, obećao je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na javnom servisu, samo nekoliko dana nakon što je rekao, po ko zna koji put, da će prosečna plata dostići 500 evra do kraja godine.

Obećanja o plati od 500 evra sežu do 2016. godine i ponavljaju se svakih nekoliko meseci, uvek uz prolongiranje na narednu godinu. Nikada do sada nisu ispunjena. Da bi u decembru, kada je sezonski najveća plata zbog raznih bonusa, prosečna neto zarada dostigla 500 evra, trebalo bi da bude veća za 37 evra od aprilske plate koja je iznosila 463 evra.

Sagovornici Danasa ističu da nema naznaka da se taj nivo prosečne zarade može dostići ove godine, mada kažu ako se nastavi sa jačanjem dinara u odnosu na evro, taj cilj se možda i dostigne „knjigovodstveno“.

Što se tiče prosečne plate u regionu, tu je Srbija od pet zemalja na trećem mestu. Viša prosečna plata isplaćena je u Crnoj Gori – 513 evra (majska zarada) i Bosni i Hercegovini – 470 evra (aprilska plata). Iza nas su Makedonija i Albanija sa prosečnim neto platama od nešto preko 400 evra. Ali ako ovaj naš mali i najsiromašniji region u Evropi proširimo na još neke okolne zemlje, kao što su Bugarska, Rumunija i Hrvatska tek onda shvatamo koliko smo daleko od tog regiona.

Prosečna neto plata isplaćena u aprilu u Hrvatskoj iznosila je 858 evra, a u Rumuniji majska plata je iznosila 657 evra. Komšije Bugari ne objavljuju neto zarade, ali kada se iz njihove bruto plate od 637 evra isključe porezi i doprinosi ona je nešto ispod 500 evra.

Vučić je istakao da smo mi sada tek na oko 50 evra od Crne Gore, a „imali smo 130 evra manju platu“, te da će se to skoro anulirati povećanjem plata od 10 odsto. Ovo otvara drugu temu, a to je koliko država može povišicama u javnom sektoru. Fiskalni savet je prošle nedelje prezentujući mišljenje na fiskalnu strategiju do 2022. godine istakao da se u strategiji rast plata u javnom sektoru usklađuje sa privrednim rastom i pozvao da se plate i penzije ne povećavaju više od realnog rasta BDP-a uvećanog za inflaciju, što je nekih pet do šest odsto.

Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da nije ekonomski opravdano povećavati plate po većoj stopi od stope privrednog rasta.

“Ako BDP bude porastao za tri do 3,5 odsto plus deflator od oko dva odsto, to iznosi ukupno pet do šest odsto. Verovatno postoji fiskalni prostor za veće povećanje plata, ali sa aspekta privrede bolje je povećati ulaganja u produktivne investicije, pre svega infrastrukturu i fiskalno opterećenje zarada, kako bi efekte osetili i u privatnom sektoru, a ne samo zaposleni u javnom”, napominje Ranđelović dodajući da nema egzaktnih procena da li će prosečna plata biti, ni da neće biti 500 evra.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata smatra da bi sa nerealnim kursom evra možda prosečna plata i uspela da se nagura na 500 evra, ali samo knjigovodstveno.

“Ja sam veliki skeptik po pitanju sadašnjeg obračuna prosečne plate. Skoro svakodnevno obilazim sindikate po Srbiji i sem u državnoj upravi i javnim preduzećima plate su daleko ispod prosečne. Po Srbiji plata od 40.000 dinara važi za odličnu platu, a većina prima tridesetak hiljada dinara”, skeptična je Savić.

Iz perspektive poslodavaca, povećanje plata i u javnom i u privatnom sektoru trebalo bi da bude u skladu sa onim što privreda proizvede. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da ako bi se negde dalo više onda se na drugoj strani mora uzeti.

“Treba biti oprezan, da to povećanje plata u javnom sektoru ne ide na uštrb drugih delatnosti. Voleo bih da se plate i u privatnom sektoru mogu povećati za 10 odsto kao što se najavljuje za državni sektor. Ali ako to ne može iz realnih izvora onda treba biti oprezan”, napominje Atanacković podsećajući na vreme kada smo imali ogromnu inflaciju i pozivajući da se zadrži finansijska stabilnost.

On ukazuje i da nije dobro praviti veliki razliku u visini plata između vanprivrede i privrede, jer će ljudi odlaziti da traže posao kod države dok se vrednost stvara u privatnom sektoru. Atanacković primećuje i da se za neke poslove, pre svega za zanatlije svih vrsta, već sada rastu plate, jer ih nema na tržištu pošto odlaze u inostranstvo.

Prema rečima ekonomiste Danila Šukovića plate određuje tržište rada na osnovu ponude i tražnje, a ne Vučića ili bilo ko drugi.

„Ovde kao da predsednik daje plate. Meni je čudno da javnost pristaje i prihvata takav populizam. U javnom sektoru tržište rada određuje visinu plata, a u državnom sektoru one zavise od budžeta, ali ne treba povećavati više nego u privatnom. Što se tiče prosečne plate od 500 evra, toliko je puta najavio i nije se desilo da se nema šta komentarisati. On je stalno u kampanji“, ocenjuje Šuković dodajući da Srbije jeste siromašna zemlja, ali i da se niko ne bavi raslojavanjem i sve većom nejednakošću. On napominje da privredni rast, pa i visina plata u mnogo većoj meri zavise od kretanja u globalnoj ekonomiji nego od politike neke vlasti. „Kao što smo recesiju posle 2008. imali zbog krize u svetu, tako sada imamo rast zato što svetska privreda raste“, napominje on.

Izvor: Danas

Tags

Check Also

Close
Back to top button