„Deleze” više ne prima „amerikan ekspres” platne kartice

Korisnike kartica „amerikan ekspres” poslednjih dana u kompaniji „Deleze” dočekalo je neprijatno obaveštenje da, od 14. juna, ove kartice više neće biti prihvatane na kasama u njihovim radnjama – „Maksiju”, „Tempu” i „Šop eng go” prodavnicama.

Istoga dana kada je odluka stupila na snagu takvo obaveštenje klijentima je (putem sms-a) stiglo i od Banke Inteza koja u Srbiji već godinama izdaje ovu karticu.

Jedna od pogodnosti ove kartice je plaćanje na rate bez kamate (poput čeka) i odloženo plaćanje i do 45 dana. Inače, u Srbiji je popularna kartica počela da se izdaje 2006. godine, posle pauze duže od 20 godina, nakon što je Banka Inteza potpisala ekskluzivni ugovor sa tom kompanijom.

Na pitanje „Politike”, zbog čega više ne primaju „amerikan” u kompaniji „Deleze” su juče kratko rekli da je ta odluka doneta „u skladu sa poslovnom politikom” ali nisu bliže precizirali zašto baš ova kartica više neće moći da se upotrebljava u njihovim radnjama.

Priča o nekoj vrsti povlačenja „Amerikan ekspresa” sa tržišta Evrope počela je u januaru prošle godine. Tada je ova kompanija najavila da će, zbog izmena evropske regulative o poslovanju, u naredne dve godine prekinuti da izdaje licence bankama u Evropi. Hrvatski „Jutarnji list”, spekulišući o daljim potezima „Amerikan ekspresa”, navodi da je razlog zbog kog se ta kartičarska kuća odlučila na povlačenje s tržišta EU regulativa koja se odnosi na platni promet (otvaranje pristupa platnim sistemima trećim osobama, cenovna ograničenja, licence koje bi trebalo da se dodeljuju na području cele EU, a ne za određenu teritoriju države članice). Kako se ističe, za „Amerikan ekspres” to znači da licencni model poslovanja na području EU više nije održiv. Evropska unija je 2016. godine ograničila međubankarske naknade koje kartičarske kuće zaračunavaju prilikom transakcija i to na 0,3 odsto u slučaju kreditnih kartica i 0,2 odsto za debitne. Ranije su te provizije bile 0,75 odsto i više, a plaćali su ih oni koji prihvataju karticu kao način plaćanja, odnosno trgovci. EU je, međutim, smatrala da te troškove zapravo na kraju snose kupci. Kako se čini, ističe ovaj list, ta regulativa znatno je više pogodila „Amerikan ekspres” nego najveću konkurenciju u Evropi – „Master kard” i „Vizu”, zbog drugačijeg i specifičnog načina poslovanja. Jer, ograničenje naknada ne odnosi se na slučajeve kada su u poslovnom odnosu tri stranke (klijent – trgovac – izdavač kartice), već kada je reč o četiri stranke. Kod „Amerikan ekspresa” ta četvrta stranka su licencirani partneri s kojima je u nekoj od država izdavao karticu. Zbog toga je, dodaju, verovatno da će ta kuća ubuduće u EU poslovati putem svojih agenata, što znači da se „ne povlači s tržišta već traži održiv model poslovanja”.

U januaru prošle godine iz „Amerikan ekspresa” potvrdili su da neće više izdavati licence za banke u EU. Recimo, Privrednoj banci Zagreb (PBZ), koja je u Hrvatskoj decenijama bila partner ovoj kartičarskoj kući, ta licenca ističe krajem decembra ove godine. U PBZ-u su rekli da će „korisnicima  biti omogućeno da i dalje sve svoje obaveze, bez obzira na to kada je potrošnja nastala, nesmetano podmiruju prema ranije ugovorenoj dinamici”.

Na Kipru su ove kartice van upotrebe od marta 2019. a svih 100.000 vlasnika kartica dobilo je od kiparske banke u zamenu „master” ili „vizu”. U Mađarskoj je OTP banka opozvala „amerikan” još u januaru prošle godine i takođe je zamenila drugim karticama.

Izvor: Politika