Kada je pred publikom koju je okupio Međunarodni monetarni fond, ekonomista Nouriel Roubini prvi put najavio da Americi preti najveća ekonomska kriza od Velike depresije – ona koja se zakotrljala 2008. godine – mnogi su odmahivali rukom.
Štaviše, kako je kasnije javno priznao glavni ekonomista MMF, te 2006. godine zazvučao im je kao neki ludak. Kada je pred isti MMF forum Roubini izašao godinu dana kasnije, već su ga smatrali prorokom. Znamo šta je usledilo u svetu, a Roubini je u međuvremenu postao poznat pod nadimkom Dr. Propast (Dr. Doom).
Sada Roubini opet govori i piše da predstoji ekonomska kriza, a 2020. je godina na koju upozorava. Počeo je prošle godine, izlistavši deset potencijalnih rizika koji bi mogli izazvati najpre američku pa globalnu recesiju, a ovih je dana objavio novi tekst u kojem kaže da većina tih rizika postoji i dalje i da se dobrim delom odnose na Sjedinjene Američke Države, odnosno ono što radi i podstiče tamošnja vlast.
U rizike uključuje američke trgovinske ratove s Kinom i drugim zemljama, ograničavanja migracija, stranih ulaganja i transfera tehnologije, što bi moglo imati, smatra, ozbiljne implikacije za globalne dobavljačke lance i jačanje pretnje nastanka stagflacije (usporavanja rasta praćenog rastom inflacije). U tekstu koji je napisao za “Project Syndicate” napominje da je rizik usporavanja američkog ekonomskog rasta sada postao akutniji jer se “istrošio” stimulans koji je američkoj ekonomiji davala poreska reforma koju je 2017. godine sproveo predsednik Donald Tramp.
Šta još primećuje, a izgleda kao pokazatelj krize? Američka tržišta kapitala i dalje deluju naduvana, a u međuvremenu su nastali dodatni rizici povezani s novijim oblicima dugova, uključujući i ona na mnogim tržištima u nastajanju, gde je veliki deo zaduživanja denominovan u stranim valutama. Sa centralnim bankama čija je mogućnost da budu zajmodavci poslednjeg utočišta sve više ograničena, nelikvidna finansijska tržišta su ranjiva i mogući su iznenadni lomovi i druge disrupcije, upozorava Roubini.
“Jedna od takvih disrupcija mogla bi doći od američkog predsednika Donalda Trampa koji bi mogao biti pred izazovom da stvori spoljnopolitičku krizu sa zemljom poput Irana. To bi moglo na domaćem terenu ojačati njegovu podršku među biračima, ali bi takođe moglo inicirati naftni šok”, kaže Roubini.
Kad analizira šta se zbiva u ostatku sveta, zabrinjava ga krhkost ekonomskog rasta vrlo zadužene Kine i drugih ekonomija u nastajanju, ali naglašava i ekonomske, političke i finansijske rizike u Evropi. Smatra takođe da je u razvijenom delu sveta izbor oruđa koja se mogu primeniti kao odgovor na krizu i dalje ograničen, a monetarne i fiskalne intervencije i zaštitna mreža za privatni sektor, što je bilo korišćeno nakon finansijske krize 2008. godine, danas ne mogu biti iskorišćene s istim efektima.
Poslednji, deseti faktor, o kojem je i prošle godine govorio, jeste politika kamata američke centralne banke. Nakon što je podigla referentne kamatne stope, kao odgovor na trampovsku procikličku fiskalnu politiku, FED je promenila smer u januaru ove godine.
“Trgovinski ratovi i potencijalni skokovi cena nafte predstavljaju rizike na strani ponude, ali oni takođe prete agregatnoj potražnji i tako rastu potrošnje jer carine i više cene goriva smanjuju raspoloživi dohodak. S tako mnogo neizvesnosti, kompanije će verovatno izabrati politiku smanjivanja potrošnje kapitala i investicija”, zaključuje “Dr. Doom”.
U takvim bi uslovima, nastavlja, dovoljno ozbiljan šok mogao podstaći globalnu recesiju čak i ako centralne banke budu brze u odgovoru. Podseća da su, uostalom, u razdoblju od 2007. do 2009. centralne banke reagovale agresivno, ali nisu sprečile “Veliku recesiju”.
Dodaje takođe da bi se centralne banke, nakon nekoliko rundi kvantitativnog popuštanja, suočile i s ograničenjima ako bi se ponovno odlučile na velike kupovine imovine. S fiskalne strane, upozorava Roubini, mnoge razvijene ekonomije danas su zaduženije i imaju veće deficite nego što je to bio slučaj pre globalne finansijske krize, što znači da imaju manje prostora za manevar. S obzirom, ipak, na ojačale populističke pokrete i gotovo nesolventne vlade, spašavanje finansijskog sektora ovaj put ne bi bilo tolerisano kao 2008. godine.
Posebnu pažnju kao zamajcu recesije 2020. godine Roubini, razumljivo, posvećuje američko-kineskom trgovinskom i tehnološkom ratu. Trampova bi administracija mogla podići carine i na preostali deo kineskog izvoza, a zabrana korišćenja američkih komponenti mogla bi zahvatiti i druge kineske kompanije, nakon što je to iskusio “Huavej”, što bi moglo voditi širokom procesu deglobalizacije. Kina bi na to, naravno, odgovorila, a jedan od načina je, recimo, da zatvori svoje tržište za moćni američki “Epl”…
Sve to bili bi šokovi dovoljni da izazovu globalnu krizu i recesiju, smatra Roubini, koji ocenjuje da je svetska ekonomija već sada fragilna.
Izvor: Blic
