Već godinama ekonomisti govore kako bi država trebalo da prevremeno otplati ranije uzete skupe zajmove, a to je posebno učestalo otkako državna kasa nije u minusu, već u plusu, na šta su zvaničnici izuzetno ponosni. Ta operacija je, međutim, tek sada stigla na realizaciju. Ministarstvo finansija je upravo obavestilo investitore da je spremno da otkupi pre roka dospeća dve serije evroobveznica denominovanih u dolarima.
Reč je o evroobveznici koja dospeva 2020. u iznosu od 1,5 milijardi dolara, sa godišnjom kuponskom stopom, odnosno kamatom od 4,87 odsto, i o evroobveznici koja dospeva 2021, u iznosu od dve milijarde dolara, s kuponskom stopom 7,25 procenata. Prva je sedmogodišnja, druga je desetogodišnja i njihovim emitovanjem država se zadužila 3,5 milijardi dolara.
Sad je Ministarstvo finansija ponudilo investitorima da otkupi „do maksimalnog iznosa od 1,1 milijarde dolara za obe serije, u skladu sa Memorandumom o ponudi za otkup obveznica”. Otkup će biti finansiran emisijom novih obveznica denominovanih u evrima, kako bude odredila republika po sopstvenom diskrecionom pravu, po uslovima zadovoljavajućim za našu državu. Namera je da se iskoriste prednosti trenutnih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu i istorijski niske kamatne stope.
Ministarstvo finansija nije saopštilo koliko nam je još dolarskog duga preostalo po ovim dvema obveznicama, međutim „likvidacija” duga u ovoj valuti je posebno značajna, jer kada raste dolar povećava se i naš javni dug preračunato u evrima čak i da nismo uzeli novi zajam u toj valuti. Prema podacima Uprave za javni dug dolarski dug države trenutno iznosi 26,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Sve doskora dolarski dug je bio veći, oko 30 odsto BDP-a, a smanjen je nakon otplate dve emisije obveznica u dolarima u 2017. i 2018. godini.
Ukupan javni dug na kraju aprila iznosio je 51,1 odsto BDP-a. Najveći nivo javnog duga bio je krajem 2015. kada je iznosio 70 odsto BDP-a, a smanjen je fiskalnom konsolidacijom.
Ekonomisti kažu da je zamena skupljih kredita jevtinijim razumljiv i racionalan potez države. Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je to razumna strategija ukoliko država uspe da se zaduži po nižim kamatama.
“Postoji kamatni rizik ukoliko je, na primer, kamata po kojoj smo se zadužili bila fiksna, a sada se zadužujemo po promenljivoj. Ako su obe kamate fiksne onda je to uporedivo. Referentna kamata Evropske centralne banke euribor trenutno je niska, ali nema garancija da će takva i ostati. Makroekonomska situacija je stabilna, plate i penzije nisu puno povećane tako da to ne pravi fiskalni pritisak, međutim spoljnotrgovinska neravnoteža raste. Postoje problemi s izvozom „Fijata”, železare, u strukturi uvoza je sve više robe široke potrošnje i pitanje je da li će sadašnji kurs dinara opstati. Zaduživanje u domaćoj valuti je najcelishodnije, čak i kada je skuplje, jer to je domaća valuta i na nju možemo da utičemo. Mi ne možemo da štampamo evre. Na primeru švajcarca vidi se valutni rizik. Kamate na tu valutu su ostale niske, ali je njegova vrednost povećana tako da je takvo zaduženje poskupelo”, kaže Urošević.
Ministarstvo saopštava da je ovo prvi put od 2013. da Srbija razmatra uključivanje na međunarodno tržište kapitala, ali ne kako bi se zadužila za budžetske svrhe, već kako bi prevremeno otplatila svoj mnogo skuplji dug. Drugim rečima, godinama nismo emitovali pomenute obveznice, već smo se zaduživali na domaćem tržištu duga.
Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je to dobar potez jer ističe vreme niskih kamata.
“Treba da sačekamo da vidimo po kojoj kamati će država da emituje te nove obveznice i tek tada ćemo znati koliko je ta operacija uspela. I ranije sam to predlagao, a posebno je visoka ta kamata od 7,25 odsto. Investitori neće biti na gubitku, jer je u takvim poslovima ugovorena premija, procenat od nominalne vrednosti obveznica u slučaju ranije otplate”, kaže Živković.
Inače, delegacija Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije sastaće se u Bostonu, Njujorku, Frankfurtu i Londonu sa postojećim i potencijalnim investitorima u državne obveznice.
Nenad Gujaničić, broker „Momentum sekjuritiza” kaže da su se stvorili uslovi za restrukturiranje javnog duga budući da državni budžet više nije u minusu, pa zato može da se okrene vraćanju starih dugova ili iz tekućeg suficita ili iz emisije novih hartija po povoljnijim stopama.
“Situacija na globalnom finansijskom tržištu, otkada je Srbija prvi put emitovala evroobveznice 2011. godine, drastično se promenila u korist zajmoprimaoca s obzirom na pad kamata usled ekspanzivne monetarne politike Feda i ECB-a. Konstantni pad kamata doveo je do nižih prinosa i na domaće državne obveznice, a doprinos ovom trendu dale su i poboljšane javne finansije, odnosno svođenje budžetskog deficita na nizak nivo. Sve dugove, koji su ranije uzeti i omogućavaju otplatu jeftinijim novcem, svakako bi trebalo otplatiti, a tome i dalje naruku ide monetarna politika ECB-a. Prošle nedelje najavljeno je da će nulte kamatne stope izvesno biti do sredine naredne godine. To praktično znači da će „medeni mesec” za dužnike potrajati još najmanje godinu dana, dok će u blagodetima ovakve situacije na finansijskom tržištu izvesno uživati još duže, jer će i preokret trenda biti postepen, odnosno rast kamata kada usledi biće postupan”, kaže Gujaničić.
Izvor: Politika
