Zbog stupanja na snagu Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima moraće da se menjaju i ugovori jer su pravila znatno izmenjena. Ona podrazumevaju da se preostali deo duga konvertuje u evre i da dobijeni iznos bude umanjen za 38 odsto, a da kamatna stopa bude ograničena na 3,4 odsto. Ukoliko su klijenti banaka zainteresovani da pod novim uslovima otplaćuju svoje kredite, oni u roku od 30 dana moraju pismeno da se izjasne.
“Blic” je došao u posed jedne od ponuda za zaključenje ugovora o konverziji koja je ponuđena Beograđaninu M. P. iz koje se jasno vidi da mu je leks specijalis znatno olakšao otplatu kredita.
“Ja sam za stan od 65 kvadrata podigao kredit na 20 godina u vrednosti od 79.294,98 švajcarskih franaka. Posle više od decenije otplate, gde su poslednjih nekoliko godina bile izuzetno teške jer je došlo do znatnog uvećanja rata, meni je ostao dug od 36.703 švajcarska franka koje je trebalo da vratim u narednih devet godina. Nakon konverzije moje zaduženje u evrima iznosi 20.125,07. Tu ponudu ću prihvatiti jer će moja rata umesto 327 švajcaraca, što je 290 evra kada se preračuna, sada biti 202 evra, ili gotovo za trećinu manja. Dakle, meni je ukupan dug smanjen za blizu 12.500 evra, a mesečna rata mi je niža za 10.000 dinara. Tih 10.000 dinara u kućnom budžetu nisu mala stvar”, ispričao je on za taj list.
Dodao je da će nakon potpisivanja ugovora povući i tužbu koju je podneo protiv banke koja mu je odobrila kredit.
“Odustajanje od sudskog spora je i uslov za potpisivanje ugovora o konverziji. Ja ću to i uraditi jer mi je jasno da sudski spor može da traje godinama i da je neizvesno kako će se rešiti s obzirom na dosadašnje presude koje su se donosile po našim tužbama. Ovo mi je sigurnija opcija koja mi znatno omogućava da servisiram svoj dug. Po mojim saznanjima, mnogi od kolega koje su podnele tužbu protiv banaka povući će ih jer su nam ponuđena rešenja znatno prihvatljivija od onog što smo dosad imali”, naveo je sagovornik Blica.
Najveći deo ovog umanjenja duga M. P., ali i još 15.785 građana, piše list, ići će na teret države, koja će iz svoje kase to platiti 11,7 milijardi dinara, odnosno blizu 100 miliona evra. Ona će tako rešiti višegodišnje probleme ovih ljudi koji su nastali kada je Centralna banka Švajcarske odustala od vezivanja franka za određenu vrednost evra i donela odluku da se njegova cena određuje tržišno, zbog čega im je znatno uvećana ne samo rata kredita već i glavnica duga. Time će se staviti tačka na sagu o kreditima koji su u jednom trenutku bili jeftini i mamac ne samo za građane Srbije već i Evrope da se opredele za primamljivo zaduženje u švajcarcima. A da je bilo primamljivije u odnosu na zaduženja u evrima pokazuje i podatak da je 2006. godine, kada počinje njihova ekspanzija, odnos evra i franka bio 1:1,7.
U međuvremenu, franak se gotovo izjednačio sa evrom, pa je došlo do uvećanja mesečnih rata i do 2,5 puta. Sada će cenu “švajcarskog ruleta” koji je dozvolila država, a koji nije doneo dobro mnogim porodicama u Srbiji, ona i platititi jer nije donela mehanizme kojima bi bankama onemogućila ovakve drastične izmene uslova otplate.
Iz većine banaka Blicu je potvrđeno da su svojim klijentima koji su zaduženi u francima dostavljeni ugovori o konverziji i izjave o prihvatanju ponude.
” Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima stupio je na snagu 7. maja. U skladu s njim, banke su u obavezi da ponude ugovor o konverziji korisnicima ovih kredita i da se oni izjasne o novim uslovima otplate duga u roku od 30 dana od prijema ponude. Ako su neki klijenti opravdano sprečeni da u tom roku sklope ugovor s bankom, moguće je da to urade i nakon tog roka ukoliko obaveste banku”, rekli su u jednoj od banaka.
