Danas se nastavljaju razgovori banaka, države i klijenata o načinu otplate stambenih kredita u švajcarskim francima. Procenjuje se da je oko 17 hiljada takvih kredita. Najavljeno je da bi konačno rešenje trebalo da se nađe do kraja meseca.
Jedna od opcija je donošenje Leks specijalisa, kojim bi trebalo da najveći teret rešenja podnesu banke, ali bi deo troškova platila i država iz budžeta. Nezvanično, za pomoć dužnicima potrebno je oko 100 miliona evra. Trećinu novca bi obezbedlia država, a dve trećine banke.
Kako piše “Blic Biznis”, jedna od opcija koja se pominje u redovima bankara koji su odobravali ovakve kredite, jeste otpis dela sadašnje glavnice kredita u visini od 30 odsto, od čega bi država platila deset procenata. Kako pominju bankari, ovaj predlog predviđa i da bi ono što su građani po osnovu kredita u švajcarskim francima platili do sada praktično ostalo bankama. Takođe, predlog bi važio samo za kredite trenutnog stanja do šest miliona dinara, navode bankari koji pored ovog predloga kalkulišu i sa još nekoliko drugih modela rešenja.
Najizglednija opcija za one koji su uzeli kredite u švajcarskim francima jeste da se krediti indeksirani u francima prevedu u kredite koji će biti indeksirani u evrima, i to po kursu na dan kada će se ta konverzija obaviti, rekao je za Jutarnji dnevnik RTS-a profesor Beogradske bankarske škole Hasan Hanić.
“Osnovu za pronalaženje mogućih opcija trebalo bi da čini razilika koja se utvrđuje tako što se obračuna kolika je kamata za one koji su uzeli kredit indeksiran u švajcarskim francima, a kolika bi bila u evrima da su uzeli kredit koji je indeksiran u evrima. To je osnova od koje treba poći”, istakao je Hanić.
Smatra da u određenoj proporciji višak treba se rasporedi na državu i banke koje su odobravale kredite i ističe da su obe odgovorne za situaciju do koje je došlo.
“Banke zato što nisu dovoljno obaveštele svojevremeno svoje klijente, a bile su dužne. Banke su daleko bolje obaveštene o mogućim rizicima i mogle su da se zaštite. Osim toga, bile su obezbeđene hipotekom. Moglo se pretpostaviti da su klijenti bili u zavbludi i po tom osnovu bi trebalo obezbediti da banke, kao društveno odgovarne ustanove, preuzmu deo tog tereta”, navodi Hanić.
Što se tiče države, Hanić smatra da ona treba da preuzme teret, jer su 2007. godine iz sektora Ministarstva finansija stizale ohrabrujuće poruke da je kredit u francima povoljniji.
“Cena je promenljiva tokom vremena i moglo se očekivati na osnovu određenih teorijskih postavki finansija i bankarstva da će na duži rok doći do ovoga”, ističe Hanić.
Banke su više zaračunavale jednostrano povećanje komponenti kamatne stope, što je Narodna banka Srbije jednostranom merom sprečila i na taj način olakšala položaj korisnika tih kredita, smatra Hanić.
“Zatim, banka je predložila 4 modela zbog čega je određeni broj (korisnika) oko četiri-pet hiljada preveo svoje kredite, a određeni broj i pre vremena otplatio kredite”, podseća Hanić.
Mnogi korisnici kredita su u strahu da ne izgube imovinu. Vrhovni kasacioni sud je prošle nedelje zaustavio aktiviranje hipoteka korisnicima kredita.
“Prva mera je morala biti zaustavljanje kredita, a sa druge strane treba sačekati rešenje koje će omogućiti da se znatno lakše u tom periodu otplaćuje kredit. Trebala bi da ta olakšica bude za 30 odsto, a to je veoma značajno”, ističe Hanić.
Smatra da bi se udar na banke smanjio tako što bi se otplata razložila na čitav period i banke u celini neće proći slabije nego u slučaju 100 hiljada kredita.
“Država može da pomogne tako što će da daje poreske olakšice bankama. Postoje i drugačiji načini, direktni dogovori između Narodne banke i poslovnih banaka na relaciji zaduživanja”, procenjuje Hanić.
Hanić je rekao da je problem kredita u švajcarskim francima trebalo rešavati ranije.
“Problem je eskalirao kada se u jednom danu švajcarski franak povećao za 15 odsto, a zemlje su u regionu odmah reagovale. Sa druge strane, udeo tog kredita toliko je počeo da raste da je, iz ugla finansijske sigurnosti, moralo odmah da se reaguje”, napomenuo je.
