Mali očekuje najmanje dve dobre ponude za “Komercijalnu banku”
Mesec dana nakon što je Ministarstvo finansija odabralo savetnika za izbor strateškog partnera za prodaju “Komercijalne banke”, ministar Siniša Mali izjavio je da očekuje najmanje dve ponude koje ispunjavaju uslove.
“U maju će biti raspisan tender za pronalaženje strateškog partnera “Komercijalne banke” i ceo postupak bi trebalo da bude završen do kraja godine. Očekujem najmanje dve referentne ponude i najbitnije je da proces bude transparentan. U međuvremenu kompanija “Lazard” će pripremiti dokumentaciju i ukazati državi na najbolje opcije . Ko su potencijalni partneri ja sada zaista ne znam, važno je samo da oni ispunjavaju uslove koje je propisala Narodona banka Srbije”, rekao je Mali za “Blic”.
Tržišna vrednost “Komercijalne banke “danas je na Beogradskoj berzi oko 350 miliona evra. U zlatna vremena, pre početka finansijske krize 2008. godine vrednost “Komercijalne banke” je dostizala dve milijarde evra. U prvih devet meseci prošle godine banka je ostvarila odličan rezultat u poslovanju i zabeležila dobitak pre oporezivanja u iznosu od šest milijardi i 512 miliona dinara, odnosno 55 miliona evra. Kada je u pitanju stabilnost poslovanja, banku karakteriše natprosečna likvidnost i kapitalizovanost. O tome govori pokazatelj adekvatnosti kapitala koji je veći od 29 odsto i značajno je iznad regulatornog limita koji propisuje Narodna banka Srbije.
Prethodnih meseci se spekulisalo da je za kupovinu “Komercijalne banke”, u kojoj je država najveći pojedininačni akcionar, zainteresovano nekoliko investitora, među kojima ima i domaćih i stranih kompanija.
Država u “Komercijalnoj banci” ima 42 odsto vlasništva, EBRD 24,4, a IFC, kao deo Svetske banke 10 odsto. EBRD je ušao u vlasničku strukturu Komercijalne banke 2006. dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Privatizacija banke prvobitno je bila planirana za 2009. godinu. Prodaju je, međutim, zaustavila kriza, nakon čega EBRD dokapitalizuje banku sa još 50 miliona evra, a u vlasničku strukturu ulaze i IFC sa 40 miliona evra, nemački DEG fond sa 20 miliona i švedski Svedfond sa 10 miliona evra. Država se obavezala da dokapitalizuje banku sa još 110 miliona evra, da ne bi izgubila udeo u vlasništvu, podseća “Blic”.
