“Ono što nas treba zabrinjavati je broj potrošača. U regiji Adria otišlo je više od 300.000 ljudi – potrošača Atlantica, Agrokora, Podravke, a oni koji su ostali stare. Prosečna starost iznosi 43 godine, postali smo najstarije tržište na svetu. Najveći broj budućih rođenih će biti u Africi, više od polovine. Evropa je staro tržište, 18 posto stanovnika Evrope je starije od 65 godina, a 16 posto mlađe od 18 godina. To nas treba ozbiljno zabrinjavati. Kontinuirano ćemo morati prilagođavati poslovni model i asortiman”, rekao je Zvonimir Mršić, savetnik u Agrokoru na okruglom stolu koji je organizovala Hrvatska udruga alumnija Ekonomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.
Tedeschi je odgovorio Mršiću na činjenicu da je iz Hrvatske otišlo 300.000 potrošača.
“To i dalje mogu biti naši potrošači. Pojačanim izvozom možemo ih opet imati”, kazao je predsednik Uprave Atlantica Emil Tedeschi.
Uz njih dvojicu na panel diskusiji učestvovao je i guverner HNB Boris Vujčić, a moderator rasprave je bio glavni urednik Lidera Miodrag Šajatović.
Mršić je istakao kako je Agrokor u fazi predimplementacije, te da će novi Agrokor pod novim imenom početi poslovati vrlo brzo.
“To dogovaramo s poveriocima. Nakon krize idemo u novu realnost i tome ćemo prilagoditi biznis modele. Kada to radi najveći igrač na tržištu, tome će se prilagođavati i drugi. Prelazak Agrokora u novi format iziskivaće dodatne napore i u Agrokoru i u hrvatskoj ekonomiji. Nadam se da HNB neće smanjivati procene rasta. Verujemo da će implementacija dati dodatnu sigurnost u regiji, još postoji stupanj neizvesnosti”, kazao je Mršić, piše Lider.
Guverner HNB Boris Vujčić kaže da ciklus ekspanzije na globalnom nivou dolazi svome kraju.
“Ne možemo govoriti ni o čemu sličnom 2008/2009. Danas su, globalno, banke bolje kapitalizovane, s većom likvidnošću. Ako postoji problem, on je u evropskim bankama i nebankarskom sektoru. Visina duga je ogromna, veća nego pre zadnje krize. To je problem. Mi smo u ciklusu istorijski niskih kamatnih stopa, koji nikad nije tako dugo trajao. To su rizici u globalnom okruženju”, kazao je Vujčić.
Emil Tedeschi je podsetio da je više puta govorio o odgovornosti društvenih elita.
“U realnom sektoru premalo kompanija se transformiše. Posebno me brine konkurentnost naših kompanija. Povike HUP-a, HGK, vraćamo na Markov trg, a koliko je kompanija krenulo na nova tržišta, nove poslovne modele, ulaze li u obrazovanje te istraživanje i razvoj?”, upitao je čelni čovek Atlantic Grupe.
Napomenuo je da ako to nisu naučili na primeru Agrokora i Uljanika, onda nisu ni zaslužili bolje.
“Kapitala danas ima kao peska u pustinji, imamo puno izvora jeftinog novca, ali premalo je sposobnosti uvida u vlastite slabosti pa da se napravi bolje. Možemo kritikovati Vladu, prenaduvani proračun, nesprovođenje promena. Ali kako očekivati te veštine od javnog ako nemamo iste u realnom sektoru”, jasan je bio Tedeschi.
