Ako bismo posmatrali promenu prometa u trgovini, u 2017. u odnosu na 2008, zlobno bi mogli da konstatujemo da je Srbija pri evropskom dnu, i da samo Grčka i Luksemburg (kada bi imali samo polovinu luksemburškog standarda!) imaju veći pad prometa od Srbije. U odnosu na tu godinu realni promet u Srbiji je manji za preko 20% i to je logična posledica 9 godina stagnacije (preraspodele, ka profitu i kamati, a u odnosu na prihode od zarada) uz smanjivanje penzija i plata u javnom sektoru, analizira za Bankar.rs ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.
Posmatranje određene pojave, i njeno upoređivanje sa dinamikom u drugim zemljama, zavisi od odabranog vremenskog trenutka, u odnosu na koji se ta pojava posmatra. Ovde smo uzeli za primer promet u trgovini na malo i posmatranje promena u njemu u odnosu na 2000. i 2008. godinu.
“Ako bismo tu istu 2008. stavili u odnos sa 2000, dolazimo do podatka da je Srbija imala najbrži realni rast prometa u Evropi, jer je on povećan preko tri puta, u tih 8 godina. I to je bilo moguće zahvaljujući eksploziji spoljnog duga i trgovinskog deficita, a onda je dug dospeo na naplatu, i od tada uglavnom stagnira, a i do 2016. je trgovinski deficit smanjivan, što znači da se manje trošilo u odnosu na realne prihode”, objašnjava Zdravković.
U 2017. u 2018, dodaje, došlo je do rasta trgovinskog deficita, promet je povećan, ali sa već stečenim iskustvom nakon 2008, šta će se desiti kada se izvori za rast potrošnje iscrpu.
“Pad prometa nakon 2008. mogli bismo da racionalizujemo sa demografskim padom u Srbiji. Međutim, i BiH, Crna Gora, Albanija, Rumunija i Bugarska u vrhu liste su imale demografski pad uporediv sa Srbijom (što će pokazati popis 2021.), ali su ostvarile rast prometa u rasponu od 25% do 67%, u BiH u 2018.”, napominje Zdravković
Kada se posmatra 2017. u odnosu na 2000, Srbija je imala realni rast prometa za 153,5%, a veći relativni porast od nje imale su Crna Gora, Rumunija i Bugarska.
“Međutim, radi se o izuzetno niskoj osnovici u Srbiji i u svim ovim zemljama u toj godini. U odnosu na nju, u Italiji je promet smanjen za 6,7%, a u Nemačkoj povećan samo za 8,7%, ali je po stanovniku u ovim zemljama on i danas realno veći 3 ili 4 puta u odnosu na sve ove perjanice u potrošnji nakon 2000.”, ističe Zdravković.
I tako, kao što je lepota je u oku posmatrača, tako i analitički rezultati zavise od ugla iz koga se bilo koja pojava posmatra.
