Imajući u vidu značaj koji depoziti u domaćoj valuti imaju za stabilnost čitavog finansijskog sistema, Narodna banka Srbije (NBS), zajedno sa Vladom Republike Srbije (Vlada) nastoji da svojim merama, aktivnostima i komunikacijom sa javnošću ukaže na prednosti dinarske štednje i podstakne njen rast, kao važan aspekt dinarizacije finansijskog sistema Srbije.
Narodna banka Srbije je u saradnji sa Vladom u proteklih šest godina postigla značajne rezultate u pogledu uspostavljanja i očuvanja makroekonomske stabilnosti, smanjenja fiskalne i eksterne neravnoteže, obezbeđenja niske i stabilne inflacije, jačanja finansijske stabilnosti i održanja relativne stabilnosti deviznog kursa. Međugodišnja inflacija je u tom periodu smanjena preko šest puta (sa 12,9% koliko je iznosila u oktobru 2012. godine, na 2,0% u decembru 2018. godine) i već pet godina se kreće na niskom i stabilnom nivou. Pri tom, uspešno je održana i relativna stabilnost deviznog kursa – dinara prema evru, što je doprinelo ne samo snižavanju i održanju inflacije na niskom nivou, već i uspešnoj primeni fiskalne konsolidacije, otvorilo prostor za rešavanje pitanja problematičnih kredita i podiglo izvesnost poslovanja i profitabilnost domaćih preduzeća.
Kako su saopštili u toj instituciji, zahvaljujući merama NBS i postignutoj makroekonomskoj stabilnosti, poverenje građana u domaću valutu i monetarnu politiku Narodne banke Srbije – raste iz godine u godinu.
“Dinarska štednja je u periodu od 2012. godine povećana gotovo tri i po puta – sa oko 18 mlrd. dinara (avgust 2012) na preko 61 mlrd. dinara (decembar 2018), dok je devizna štednja povećana sa gotovo 8 mlrd. evra (oko 935 mlrd. dinara) na oko 10 mlrd. evra (oko 1.175 mlrd. dinara), i to u uslovima smanjenja kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva. Samo u 2018. godini dinarska štednja položena kod banaka u Republici Srbiji povećana je za preko 20%”, naveli su u NBS.
Dodaju da prema novom Memorandumu o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije, koji su zaključile Vlada i NBS u decembru 2018. godine, jedno od sredstava komunikacije s javnošću je objavljivanje Analize o isplativosti dinarske i devizne štednje dva puta godišnje. Najnovija Analiza izrađena za period od avgusta 2012. do decembra 2018. godine, kao i sve dosadašnje analize, ukazuje na veću isplativost štednje u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku.
“Štediša koji je u decembru 2012. godine položio 100.000 dinara na dinarsku štednju i svake godine tokom posmatranog perioda obnavljao ugovor, dobio bi u decembru 2018. godine gotovo 26.500 dinara (225 evra) više od štediše koji bi u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju (Tabela 1). Dakle, u poslednjih šest godina bilo je isplativije štedeti u dinarima”, kažu u NBS.
Pored toga, kada se analizira isplativost štednje oročene na godinu dana, ali bez zanavljanja štednog uloga, analiza pokazuje da je štednja u dinarima bila isplativija od štednje u evrima u gotovo svim posmatranim potperiodima (Grafikon 4).
Takođe, i analiza isplativosti štednje oročene na tri meseca dovodi do istog zaključka – i u kratkom roku je bilo isplativije štedeti u dinarima.
Na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednje uticali su, navode u NBS, niska i stabilna inflacija i relativno stabilan kurs dinara prema evru, relativno više kamatne stope na štednju u domaćoj valuti nego na deviznu štednju, povoljan poreski tretman dinarske štednje, činjenica da se na prihode od kapitala po osnovu kamate na dinarsku štednju ne plaća porez (porez na kamatu po osnovu devizne štednje plaća se po stopi od 15%).
“Uzimajući u obzir značaj koji depoziti u domaćoj valuti – i privrede i građana, imaju za stabilnost čitavog finansijskog sistema, kao i činjenicu da štednja građana predstavlja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca i omogućava buduću potrošnju, NBS će i ubuduće, zajedno sa Vladom Srbije nastojati da svojim merama, aktivnostima i komunikacijom sa javnošću kreira okruženje koje podstiče njeno prikupljanje i kontinuirani rast”, zaključuju u NBS.
