Pre svega, dobra kompanija nije isto što i dobra akcija. Osim profitabilnosti kompanija, postoje još neki parametri koji pokazuju koliko su te akcije vredne kupovine. Dešava se da dobra kompanija nije isto što i dobra akcija, jer je ona skupa.
“Neophodno je uključiti veliki broj investicionih pokazatelja koji obuhvataju odnos tržišne vrednosti kompanije i očekivane dobiti, odnos tržišne i knjigovodstvene vrednosti kompanije, odnos zaduženosti i kapitala, zaduženosti i profitabilnosti, dividendni prinos… Razvoj kompanije može se analizirati na osnovu njenih ostvarenja u prošlosti i aktuelnog položaja koji ukazuju na njen budući put. Tu se misli na aspekte tržišne pozicioniranosti, strateškog vođenja, kvaliteta odluka menadžmenta, kvaliteta proizvodnog ili uslužnog programa koji se nudi i razvija”, objasnio je za portal Kamatica Nenad Gujaničić iz brokerske kuće “Momentum”.
Za početak možda je najsigurnije kupovati akcije iz manje rizičnih sektora. U tu grupu, kako navodi portal, spadaju akcije kompanija koje se bave komunalnom delatnošću, farmacijom, industrije hrane, telekomunikacija. Kompanije u ovim biznisima nemaju većih oscilacija u poslovanju čak i kada ekonomija zapadne u krizu.
S druge strane su kompanije iz takozvane “ciklične delatnosti”. One imaju veliki rast u godinama uzleta ekonomije, ali u godinama krize beleže i znatno veći pad. To su bankarstvo, građevinarstvo, veći deo industrije. Važna, ali ne i najvažnija stavka je i isplata dividendi, odnosno deo profita kompanije.
“Da bi kompanija isplatila dividendu treba da bude profitabilna, zatim, da uprava predloži usvajanje dividende i na kraju ovu odluku donese skupština akcionara koja je vrhovno telo svakog akcionarskog društva. Obično kompanije koje se nalaze u ranoj fazi rasta i razvoja ne isplaćuju dividendu, dok je to čest slučaj kod kompanija u zreloj fazi. Na primer, Amazon i Alphabet (Google) nikada nisu isplatili dividendu, dok ih Apple i Microsoft isplaćuju. Na domaćem tržištu većina kompanija iz korpe indeksa Belex15 isplaćuju dividende, što je pak bila retkost pre samo desetak godina kada je mali broj kompanija delio profit sa akcionarima”, navodi Gujaničić za Kamaticu.
Prilikom trgovanja akcijama treba računati i na određene troškove. Jedan od njih je brokerska provizija, i ona zavisi od kompleksnosti usluge koja se nudi. Najjeftiniji su “puki berzanski posrednici”, samo ispostavljaju nalog na tržište. To su diskontni brokeri i oni naplaćuju minimalne provizije. Kako se kvalitet usluge usložnjava raste i cena usluge brokera. Na domaćem tržište standardna brokerska provizija usled njegove nelikvidnosti, odnosno malih prometa je jedan procenat, ali je znatno manja za veće iznose novca.
Najisplativiji Metalac i Aerodrom
Najveću zaradu u poslednje tri godine, na Beogradskoj berzi donele su akcije Metalca i aerodroma “Nikola Tesla”. Kompanija Metalac je godinama poznata po dobroj korporativnoj kulturi i poštovanju prava manjinskih akcionara, koju prati i redovna isplata dividende koja se mahom povećavala iz godine u godinu.
Visok prinos donele su akcije aerodroma “Nikola Tesla” i to najviše zbog koncesije koja je znatno uvećala vrednost ovoj kompaniji. Praksa pokazuje da se najveći prinos na berzi ostvari kada se kupe akcije koje u bliskoj budućnosti postanu predmet preuzimanja, jer tada vlasnici obično dobijaju visoku premiju na trenutnu tržišnu vrednost.
