Intervju: Feza Tan, predsednica Izvršnog odbora UniCredit Bank

Verujem da je zemlja već dobro integrisana u centralno-istočno evropsko okruženje tako da njeno finansijsko tržište pokazuje više sličnosti nego razlika. Ovo podjednako važi i za korporativne klijente i za fizička lica. Rastuće potrebe klijenata ipak će primorati banke da se u nečemu izdvoje, a pre svega mislim na vrednost koju pružaju i iskustvo klijenata. Očekujem da klijenti prilikom donošenja konačne odluke neće gledati samo na cenu transakcije, već će u obzir uzimati i odnos sa bankom, lični doživljaj, ali i sve dodatne poslovne mogućnosti koje banka može da im ponudi. Ovaj prelazak će biti moguć pre svega zbog digitalne transformacije u koju većina banaka mnogo ulaže. Kao što je slučaj u tehnološki bolje razvijenim zemljama u regionu, poput Turske, kritično pitanje biće kako taj razvoj postaviti u strateški kontekst, odnosno kako istaći prave probleme, goruća poslovna pitanja za koje bi tehnologija mogla da ponudi rešenje. Mi u UniCredit Banci smo fokus stavili na to da konzistentno unapređujemo korisničko iskustvo naših klijenata.

Feza Tan je imenovana na poziciju predsednice Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija u aprilu ove godine. Svoju karijeru je započela 1993. godine u turskoj Japi Kredi banci, članici UniCredit Grupe, kao junior u Odeljenju kredita za privredu, da bi nakon dve godine postala analitičarka u okviru istog Odeljenja. Godine 1997, Feza je imenovana za menadžerku za upravljanje problematičnim plasmanima u okviru Korporativnog i projektnog finansiranja, gde je uspostavila prvi tim za projektno finansiranje u Turskoj. Od 2001. godine je obavljala funkciju direktorke Odeljenja za problematične plasmane za privredu i komercijalne kredite, da bi 2009. godine preuzela poziciju direktorke Odeljenja korporativnih i komercijalnih kredita koje je vodila sve do 2013. godine kada je imenovana za direktorku Sektora korporativnog i investicionog bankarstva. Pored toga, Feza je bila članica Kreditnog odbora i članica Izvršnog odbora u lizing i faktoring kompanijama, kao i u tri inostrane podružnice Japi Kredi banke. Na poziciju predsednice Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija ona dolazi sa pozicije direktorke Sektora korporativnog i investicionog bankarstva koju je obavljala u Japi Kredi banci, gde je takođe bila članica Izvršnog odbora. Feza Tan poseduje diplomu iz ekonomije sa Univerziteta Boazići iz Istanbula i diplomu za upravljanje rizicima Poslovne škole iz Mančestera.

Kada Vam je rečeno da dolazite u Srbiju, na šta ste prvo pomislili? Kakvi su bili prvi utisci nakon dolaska?

Najpre sam pomislila da će to biti jedna neverovatna promena u mom životu. Bilas am srećna što dolazim u zemlju koja je veoma moćna kada je sprot u pitanju, naročito u košarci i tenisu. To je za mene bilo veoma uzbudljivo. Naravno, već nakon prve posete sam shvatila koliko mi zajedničkih reči koristimo I ukoliko neku reč na engleskom ne znam, da je velika verovatnoća da ćete me razumeti ukoliko upotrebim tursku. Kada govorim o svojim koleginicama i kolegama, već prilikom prvog susreta sam shvatila da su oni veoma obrazovani, spremni da preuzmu odgovornost i da kreiraju veoma dobro radon okruženje. Nakon 6 meseci, sa ponosom mogu da kažem da se osećam kao kuće. Saživela sam se sa ovim gradom koji nikada ne spava sa njegovim stanovnicima koji su uvek radi da te odvedu na različita mesta i da ti pokažu najbolje što grad ima.I da doda, uspela sam da odgledam veliki broj košarkaških utakmica ali i da vidim Novaka Đokovića na teniskim terenima na Dunavu!

Iako niste dugo u Srbiji, do sada ste imali prilike da upoznate lokalno tržište, banke koje posluju u zemlji, zakone. Prema Vašem mišljenju, koje su glavne razlike bankarskog tržišta u Srbiji u poređenju sa tržištima susednih zemalja?

Verujem da je zemlja već dobro integrisana u centralno-istočno evropsko okruženje tako da njeno finansijsko tržište pokazuje više sličnosti nego razlika. Ovo podjednako važi i za korporativne klijente i za fizička lica. Rastuće potrebe klijenata će ipak primorati banke da se u nečemu izdvoje, a pre svega mislim na vrednost koju pružaju i iskustvo klijenata. Očekujem da klijenti prilikom donošenja konačne odluke neće gledati samo na cenu transakcije, već će u obzir uzimati i odnos sa bankom, lični doživljaj, ali i sve dodatne poslovne mogućnosti koje banka može da im ponudi. Ovaj prelazak će biti moguć pre svega zbog digitalne transformacije u koju većina banaka mnogo ulaže. Kao što je slučaj u tehnološki bolje razvijenim zemljama u regionu, poput Turske, kritično pitanje biće kako taj razvoj postaviti u strateški kontekst, odnosno kako istaći prave probleme, goruća poslovna pitanja za koje bi tehnologija mogla da ponudi rešenje. Mi u UniCreditu, fokus smo stavili na to da konzistentno unapređujemo korisničko iskustvo naših klijenata.

Prethodna godina je za UniCredit Banku Srbija bila veoma uspešna kada je u pitanju poslovanje. Kako ste zadovoljni sa finansijskim rezultatima koje ste do sada postigli?

Godina 2017. je za nas veoma dobra, ali ono što me čini zadovoljnom je to što i u ovoj godini nastavljamo u istom pravcu. Na primer, iako je lokalno tržište u 2017. godini karakterisala slabija tražnja za kreditima, naša banka je uspela da privuče nove klijente, a kao posledicu toga smo imali rast volumena neto kredita za 15,5%. Ukoliko uporedimo tržišno učešće neko kredita u 1. kvartalu 2017. i 1. kvartalu 2018. Videćemo rast sa 12,1% na 12,4%. Možda je najbolji dokaz za naše izvanredne rezultate to što smo na kraju 1. kvartala ove godine postali 2. banka u Srbiji kada je u pitanju ukupna aktiva, sa tržišnim učešćem od 11,5%, koje je, u poređenju sa krajem 2017. godine, poraslo za skoro 1%. Ono što mi uliva sigurnost da ćemo nastaviti da poslujemo uspešno je rast broja klijenata od 10 % u prvih š meseci ove godine, u poređenju sa isitm periodom 2017.

Koje industrije su zabeležile rast tražnje za kreditima?

Sektor građevinarstva,beleži značajan rast u 2018. godini usled povećanja javnih investicija i investicija privatnog sektora, te stoga i najviše doprinosi ekonomskom rastu u Srbiji u ovoj godini. Građevniska aktivnost je rasla 26,9% u prvoj polovini 2018. godine u odnosu na isti period prethodne godine.Modernizacija i izgradnja putne infrastrukture i železnice koju je Vlada Srbije inicirala, u poslednjih nekoliko godina je stimulisala novi investicioni ciklus i proširila se i na druge sektore, uključujući sektor nekretnina, industriju cementa, drvnu idnustriju, itd.I mi u UniCreditu vidimo povećanu aktivnost u ovom sektoru, naročito u segmentu malih i srednjih preduzeća.Ono ćemu svedočimo je da se domaće firme udružuju sa stranim firmama i konkurišu na tenderima za sprovođenje velikih, ali i malih) infrastrukturnih projekata za čije sprovođenje su im potrebna sredstva.Pored toga, primećujemo povećanu potražnju za sredstvima od strane firmi koje investiraju u privatnu gradnju stambenih i poslovnih objekata.

Kreditna aktivnost u sektoru poljoprivrede takođe beleži rast u 2018. godini usled oporavka poljoprivredne aktivnosti u odnosu na 2017. godinu. Posledično, i ostale firme u lancu poljoprivredne proizvodnje i prerade.

Koji su najperspektivniji sektori za ulaganje u našoj zemlji?

Ukoliko se osvrnemo unazad, sektori koji su privukli najviše stranih direktnih investicija do sada (EUR 27 milijardi od 2000. godine) su su finansije i osiguranje, prerađivačka industrija, trgovina, nekretnine i telekomunikacije.Interesovanje i dalje postoji za investiranje u navedene tradicionalne sektore, s tim da se ono sada širi i na sektor energije, proizvodnju hrane, turizam, logistiku, itd. Međutim, sada primećujemo interesovanje i za brzo rastuće sektore, kao što su kreativne industrije i informacione tehnologije. IT sektor je jedan od najdinamičnijih i najprofitabilnijih sektora u Srbiji, i beležirast od 12% u 2017. godini.IT sektor je i jedan od prioritetnih sektora razvojne strategije Srbije i očekuje se da će ga modernizacija javne uprave i digitalizacija usluga za građane i biznis dodatno stimulisati, podstaći razvoj inovacija i uvesti IT obrazovanje od najranijeg uzrasta.

Jedna od mojih uloga ovde je i da promovišem Srbiju kao perspetktivno tržište za direktne strane investicije. Jedan od partnera Srbije na putu ekonomskog razvoja, između ostalih, je i Turska. Svedocimo smo da su mngoe kompanije već došle u Srbiju. Tu vidim dosta potencijala za buduću saradnju.

S obzirom na to da ste Vi članica jedne od vodećih finansijskih grupacija u Evropi, kakve to prednosti to obezbeđuje klijentima u Srbiji?

UniCredit je jedna od vodećih finansijskih grupa na starom kontinentu. Prisutni smo u 14 zemalja, sa najvećom mrežom u regionu Centralne i istočne Evrope. To što smo deo ove panevropske bankarske Grupe nam obezbeđuje privilegiju da našim klijentima ponudimo širok spektar proizvoda skrojen prema njihovoj meri, da vodimo i obavljamo složene transakcije, ponudimo sofisticirana rešenja jedinstvena za lokalno tržište i obezbedimo najviši standard usluga. Stoga smo na lokalnom tržištu prepoznati kao „Banka izbora“ za značajan broj predstavništva međunarodnih kompanija, domaćih izvozno orijentisanih kompanija i preduzeća sa značajnim međunarodnim prisustvom. Sa druge strane, naše snažno međunarodno iskustvo i poznavanje različitih geografija pružaju nam ekspertizu da ih adekvatno uslužimo u svim geografskim oblastima u kojima posluju. Naš međunarodni tim posluje kao jedinstvena kontakt tačka za sve klijente, obezbeđujući podršku od 360° prilikom odabira prilagođenih bankarskih proizvoda i usluga. Bez obzira na to da li govorimo o jednostavnom otvaranju prekograničnih računa, brzom plaćanju ili složenijim struktuiranim finansijskim rešenjima, UniCredit Banka je uz svoje klijente tokom čitavog putovanja.

Koliko je za vašu banku važna digitalizacija i šta klijenti mogu da očekuju u narednom periodu?

Cilj naše digitalne transformacije je da poboljšamo efikasnost, ali ono što je još važnije da unapredimo iskustvo naših klijenata na taj način što ćemo izaći u susret njihovim potrebama koje se menjaju. UniCredit Grupa dodatno unapređuje integrisanu ponudu novim online i platformama za mobilno bankarstvo i korporativne portale. Naše digitalno putovanje je u toku. Ono će nastaviti da razvija i pokriva više inicijativa u različitim zemljama u kojima UniCredit posluje i na taj način dodatno povećava broj klijenata. Dodatno unapređenje naših analitičkih sposobnosti će podržati zaposlene koji rade sa klijentima u njihovim svakodnevnim aktivnostima sa ciljem da im obezbedi više prostora za unakrsnu prodaju i druge aktivnosti. Kao Grupa, ulažemo ukupno 2, 4 milijarde evra u digitalnu transformaciju tokom trajanja programa Transform 2019, ukljkučujući 1,7 milijardi za poslovne projekte i 0,7 milijardi za aktivnosti koje su u vezi sa regulativom.

Svi smo svesni da kompaniju čine ljudi i da uspešno poslovanje u mnogome zavisi od njihovog zadovoljstva. UniCredit je bio među prvim bankama koji je usvojio Deklaraciju o balansu izmežu poslovnog i privatnog života. Pored toga, vi ste uveli različite aktivnosti koje imaju za cilj da kreiraju radno okruženje tako da bude prilagoženo zaposlenima?

Deklaracija promoviše set specifičnih, konkretnih akcija kako bi podržala balans izmežu privatnog i poslovnog života širom UniCredit Grupe. Primenjene su nove tehnologije kako bi omogućile zaposlenima da optimizuju svoj posao istovremeno se fokisirajući na postizanje životnog balansa. Ovaj dokument zahteva opšti pristup postavljanju ciljnih standarda u svim zemljama u kojima je Grupa prisutna, sa pet makrooblasti fokusa: digitizacija, fleksibilnost kada su u pitanju vreme i mesto rada, organizacija vremena na poslu, blagostanje i kulturološka promena. Mi u UniCredit Banci pridajemo veliki značaj poštovanju. U svemu što radimo moramo uzeti u obzir lične i profesionalne interese. To nam pomaže da stvorimo kulturu koja uvećava vrednost onoga čime svako od nas može da doprinese. Od pre nekoliko godina, naši zaposleni u Srbiji imaju slobodan dan kada im je rođendan, a osim toga, od septembra ove godine roditelji čija deca kreću u osnovnu školu taj dan mogu provesti s njima umesto na poslu. Već pružamo mogućnost rada od kuće, fleksibilno radno vreme, a svake srede vodimo računa o zdravlju zaposlenih tako što za sve njih obezbeđujemo voće. Pored toga, od prošle godine svi naši zaposleni imaju privatno zdravstveno osiguranje.

Društvena odgovornost je veoma širok pojam. UniCredit Banka je odlučila da ulaže u lokalne zajednice u mestima u kojima posluje, da podrži mlade, osetljive grupe stanovništva, kulturu. Na osnovu kog kriterijuma određujete prioritete u ovoj oblasti?

Želimo da budemo dobar društveno odgovoran građanin koja preuzima društvenu odgovornost kako bismo podržali čvrste odnose koje imamo s klijentima i širom zajednicom.

Pre dve godine smo promenili našu društveno odgovornu strategiju koja je mahom bila filantropska u volontersku, kako bismo uključili zaposlene. Zašto smo to uradili? Pre svega zato što je ljudski kapital najveća vrednost UniCredit Banke. Zapravo, shvatili smo da društvu možemo pružiti dodatnu vrednost od koje će imati korist na duge staze – znanje i stručnost naših zaposlenih. Osim toga, želeli smo da uključimo zaposlene u sve ono što radimo za lokalne zajednice kako bismo podigli svest o tome koliko je važno biti odgovoran građanin. Moram da kažem da su rezultati promene orijentacije banke fantastični. Prošle godine smo uspeli da angažujemo skoro 50% zaposlenih u različitim aktivnostima, a sada smo na dobrom putu da oborimo taj rekord.

Banka se pridružila aktivnostima organizacije Dostignuća mladih u Srbiji. U poslednje dve godine više od 60 zaposlenih učestvovalo je u preko 10 takmičenja „ Poslovni izazov “ u svojstvu mentora i žirija i na taj način pomoglo srednjoškolcima da razviju svoje biznis planove. Osim toga, organizovali smo volonterske aktivnosti sređivanja dvorišta nekoliko škola u četiri regiona naše mreže poslovnica. Ovim inicijativama pokazali smo ne samo svoju posvećenost lokalnim zajednicama, već smo i ojačali timski duh, što je sigurno unapredilo naše međusobne odnose i pozitivno uticalo na bolji učinak na poslu. Ove godine se inicijativi pridružilo gotovo 400 zaposlenih.

Postoji još jedna inicijativa na koju smo veoma ponosni i koja traje već 10 godina, a to je humanitarna inicijativa „ Stara lutka za novi osmeh “. Tokom decembra pozivamo svoje zaposlene i njihovu decu da spakuju stare igračke i odeću i pošalju ih deci ometenoj u razvoju koja žive u hraniteljskim porodicama. Na taj način čitave porodice uživaju i u poklanjanju. Osim toga, uključili smo porodice u naše društveno odgovorne aktivnosti – na taj način što učestvujući u Trci zadovoljstva tokom Beogradskog maratona, banka izdvaja značajnu finansijsku podršku organizaciji BelHospice.

Takođe smo ponosni na 10 godina konstantne podrške koju banka pruža tradicionalnim kulturnim manfiestacijama od velikog značaja za lokalne zajednice, kao što su Borina nedelja, Dani Zorana Radmilovića i Mokranjčevi dani.

Bankarstvo, kao industrija se menja veoma brzo, može da bude veoma stresno. Na koji način se vi oslobađate od stresa?

Ako radite nešto što volite, to ne bi trebalo da bude stresno. Ali, da budemo iskreni, bankarstvo jeste stresno i stoga je zaista važnoda volite svoj posao. Smatram da je neophodno da svoje telo održavamo u dobroj kondiciji, da budemo zdravi kako bi i naš mozak ostao zdrav. Imala sam trenera u Turskoj. On mi je pomagao da pripremim telo tako da mogu da se oduprem stresu. Drugi način za opuštanje za mene su putovanja. Uvek pokušavam da nađem mesta za odmor na kojima nisam dostupna. To su, recimo, planine u Meksiku ili jednostavno neka druga vremenska zona. Smatram da je za sve nas neophodno da budemo opušteni jedno određeno vreme. Moram priznati da kako godine idu, neophodno mi je više takvih trenutaka tokom jedne godine.

Koji je vaš životni moto?

Hvala vam na ovom pitanju. Kada razmislim o tome, prvo što mi pada na pamet je da zapravo sve vreme moram da bude inspirisana. Ponekad se osećam kao baterija. Ako nisam inspirisana, nemam energije i moram da se napunim – a to gorivo je upravo inspiracija.

Izvor: profitmagazin.com