Zašto je učešće osiguranja u finansijskom sektoru Srbije samo 6,3 odsto?

Sektor osiguranja u Srbiji i dalje je nerazvijen i nalazi se znatno ispod proseka zemalja članica EU. Iako je imao isti potencijal za razvoj kao i bankarstvo, ovaj segment finansijskog tržišta i dalje je u zapećku, a glavni razlozi su životni standard, ali i navike, da se nečeg što nije obavezno, a moglo bi itekako da koristi, najlakše odričemo.

A da je tako pokazuju i podaci. Srbija je prema ostvarenoj premiji na 82. mestu u svetu, dok su samo četiri države sa najvećim učešćem u ukupnoj premiji ostvarenoj na svetskom tržištu – SAD, Japan, Kina i Velika Britanija u 2016. pokrivale više od polovine tog tržišta (54,8 odsto).

U bilansnoj sumi bankarstvo učestvuje sa 90,7 odsto, a osiguranje sa 6,3odsto

U ukupnom finansijskom sektoru, koji čine banke, osiguranje, lizing i dobrovoljni penzijski fondovi, osiguranje po bilansnoj sumi kapitalu i broju zaposlenih kod nas zauzima drugo mesto. U bilansnoj sumi finansijskog sektora u 2017, koja je iznosila 3.714 milijardi dinara, banke su učestvovale sa 90,7 odsto, dok su društva za osiguranje – 6,3 odsto. Međutim, kada se posmatra broj zaposlenih 67,5 odsto je u bankarstvu, dok je čak 31 odsto u sektoru osiguranja. U Srbiji posluju 28 banaka i 21 društvo za osiguranje.

– Sektor osiguranja u Srbiji i dalje je nerazvijen i po stepenu razvijenosti, nalazi se znatno ispod proseka zemalja članica EU. U prilog tome govore pokazatelji razvijenosti tržišta osiguranja – odnos ukupne premije i bruto domaćeg proizvoda i ukupna premija po osiguraniku. Prema učešću premije u procenjenom BDP u 2016. godini od 2,1 odsto, Srbija je na 61. mestu na svetu, dok ovaj pokazatelj za zemlje članice EU iznosi 7,4 odsto – kaže se u izveštaju Narodne banke Srbije za sektor osiguranja za 2017.

Ni ostali parametri nisu na strani Srbije. Prema premiji po stanovniku u 2016. od 108 američkih dolara ili 102 evra, naša zemlja zauzima 64. mesto u svetu. Isti pokazatelj za zemlje članice EU iznosi 2.383 dolara, a za zemlje regiona Centralne i Istočne Evrope 169 dolara, dok za zemlje u razvoju 149 dolara.

Na prvom mestu u svetu su Kajmanska ostrva sa 12.160 dolara, a slede Hongkong i Švajcarska, dok Slovenija sa 1.084 dolara i Hrvatska sa 307 dolara zauzimaju 33. odnosno 53. mesto.

Grubišić: Da bi uštedeli najlakše se odriču osiguranja

Razlog zašto je to tako, kako za “Blic” kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, je delimično nerazvijenost i nesofisticiranost našeg bankarskog tržišta gde tradicionalne finansijske institucije, u koje spadaju banke čine preko 90 odsto.

– S druge strane, nizak životni standard i kupovna moć diktiraju i kompanijama i građanima da uštede traže na polisama osiguranja. To znači da se njih, sem obaveznih, najlakše odriču – ukazuje Zoran Grubišić.

NBS: Životne navike i obrasci ponašanja

Na pitanje “Blica” da ukažu zašto je takav položaj sektora osiguranja, kao i kako da to tržište, koje je značajno za finansijski sektor, bude u znatnoj većoj meri prisutno u Narodnoj banci Srbije za “Blic” kažu:

– To što je obim tržišta osiguranja manji nego kod bankarskog tržišta, ne govori o bilo kojoj vrsti zaostalosti tog tržišta, već je pokazatelj opštih karakteristika našeg, ne samo finansijsko-privrednog sistema, već i životnih navika i obrazaca ponašanja stanovništva, koje određuju dohodak koji će biti odvojen za obezbeđenje sigurnosti kroz osiguranje – ističu u NBS.

Bankarske usluge, podsećaju u Narodnoj banci tradicionalno su najzastupljenije kod naših građana, a osiguranje tek radi na svojoj afirmaciji i ekspanziji.

– To je zadatak same struke, i u tom smislu Udruženje osiguravača Srbije već vodi promotivne kampanje, koje mi pozdravljamo. Može se očekivati i da će napredak evrointegracionih procesa, ali i rast životnog standarda, svakako doprineti nastavku već zabeleženog pozitivnog trenda rasta učešća osiguranja u ukupnom finansijskom sektoru, mereno bilansnom sumom i kapitalom – ukazuju u Narodnoj banci Srbije.

Izvor: Blic