Banke više neće moći tek tako da saznaju da li imate neki kredit i koliko dugujete. Ovo pravilo koje prihvata sve više zemalja Evropske unije uskoro stiže i kod nas, piše Republika.
Reč je o opštoj uredbi o zaštiti ličnih podataka koja postavlja jasna pravila ko, kako, kada i zašto sme da prikuplja privatne podatke o građanima, koliko dugo sme da ih čuva i šta sme s njima da radi.
Na primeru banaka to znači da bi kreditni biro morao da traži saglasnost građana za posedovanje i čuvanje podataka o njihovim tekućim računima, karticama i kreditima i, što je još važnije, da bi morao da obriše one podatke za koje im građani više ne daju saglasnost.
Tako banka više ne bi mogla od biroa da dobije podatak da li je neki klijent trenutno zadužen i koliko.
Inače, ovakve podatke banke u Srbiji stalno koriste, čak i onda kada građani apliciraju za kredite sa najnižim iznosima.
Ako se, recimo, ispostavi da je klijent nedavno kasnio sa plaćanjem rate za kredit, banka mu neće odobriti novi.
Iako zvuči neverovatno da bi banke, koje sada traže čak i informacije o bračnom statusu, mogle da dobiju ovakvu rampu, u susednoj Hrvatskoj takva praksa već je na pomolu. Budući da ova odredba kod njih stupa na snagu 25. maja, banke, štedionice i druge kuće koje raspolažu podacima o kreditnoj zaduženosti građana, sada uspaničeno zovu klijente i traže njihovu saglasnost da te podatke zadrže.
Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, smatra da Srbiji nedostaje baš takva odredba koja bi konačno regulisala kako kreditni biro skladišti i koristi podatke o našim zaduženjima.
– Banke i sada vode računa, pa uvek od klijenata traže saglasnost da pribave izveštaj o njima iz kreditnog biroa. Međutim, mi ne znamo koliko biro zaista čuva te podatke, šta se dešava s njima kada otplatimo kredit ili ugasimo karticu, na koji način biro obrađuje te podatke i dalje ih koristi. U tom smislu bi nova odredba uvela red i sprečila da banke zloupotrebe podatke o klijentu – objašnjava Gavrilović.
Da nam je ova odredba preko potrebna, smatra i ekonomista Mlađen Kovačević.
– Banke gledaju samo svoje interese, a naročito strane banke koje su dosta komotnije prema našem stanovništvu i ponašaju se bahatije ovde nego što bi u svojim matičnim zemljama. Dokle god ne postoji kontrola kako koriste podatke građana, niko nam ne može garantovati da ih ne zloupotrebljavaju – zaključuje Kovačević.
