Dok država pokušava da birokratiju uvede u 21. vek, banke su uveliko perjanica digitalizacije. Neke se već oglašavaju da za samo 15 minuta klijentima odobravaju gotovinske kredite, kao i dozvoljeni minus. To znači da za tako kratko vreme uspevaju da „skeniraju” dužnika, tačnije, da provere njegov dužnički status u Kreditnom birou.
Da li je brzina provere u ovoj bazi moguća zbog ograničenosti podataka ili ne, moglo bi se diskutovati. Činjenica je da se banke gotovo uopšte ne zalažu da se Kreditni biro, koji postoji pri Udruženju banaka, upotpuni i podacima o tome da li građani imaju neplaćene račune za komunalije, struju, poreze…
Za sada u ovoj bazi podataka postoje podaci o zaduženosti kod 29 banaka i 16 lizing kompanija, kod državnih fondova i agencija – Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, Fonda za razvoj, Fonda za razvoj i Garancijskog fonda Vojvodine. Zanimljivo je da je na spisku onih koji dostavljaju podatke Kreditnom birou još uvek je i „Dajners klub” koji je u stečaju.
S druge strane, broj korisnika izveštaja Kreditnog biroa nije mnogo veći. Sem pomenutih banaka, lizing kompanija i državnih fondova, znači onih koji dostavljaju podatke, od Kreditnog biroa mogu da ih dobiju još samo mobilni operateri „Telenor”, „Telekom”, „Vip”.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da banke nemaju interes da se poveća baza podataka o dugovima klijenta iz prostog razloga što bi time sebi smanjili prostor za odobrenje kredita. Time bi se smanjila kreditna sposobnost građana.
– To bi za banke značilo da propuštaju da odobre plasmane, a one su sada prelikvidne i zato se neće zalagati za tako nešto. U praksi to bi značilo da je neko mogao da dobije zajam od pola miliona dinara a da mu se posle smanjenja kreditnog prostora odobrava znatno manji. Banke su zainteresovane da takozvane brze proizvode – dozvoljeni minus, kartice, koje imaju veću kamatu i tradicionalno nemaju sredstva obezbeđenja, što brže odobre klijentu – kaže Grubišić.
Inače, vlasnik podataka o zaduženjima je Kreditni biro, ali sa njima ne sme ništa da uradi niti bilo kome da ih da na uvid bez dozvole klijenta. Do sada je to bilo u pisanoj formi, ali će očigledno to ubuduće morati da se menja, odnosno da se dozvole daju internetom, uz zahtev za bankarski proizvod, kako bi kredit ili prekoračenje banka mogla da odobri za 15 minuta. Izjavom odobrenja dozvoljava se da banka ili neki drugi korisnik može da pristupi podacima. Banka može ne samo kod odobrenja kredita da traži izveštaj Kreditnog biroa već i vanredno da proveri da li se kreditna slika dužnika promenila, ali i tada treba da traži dozvolu od klijenta.
U Kreditni biro unose se podaci o bankarskim uslugama koje neko koristi ili je koristio, podaci o jemstvu i podaci o finansijskoj odgovornosti. Kad god banka sklopi ugovor sa klijentom o nekoj saradnji, bilo da se radi o tekućem računu, bilo o karticama, kreditima – to se evidentira. Dodatno, banke unose i podatke o kašnjenjima u otplati kredita, i to kašnjenja duža od 60 dana, mada u praksi to može da bude i neki dan više ali nikada manje od 60 dana.
Ako nema informacije o kašnjenju, znači da je klijent uredan u otplati.
Podaci, znači, u bazi stoje trajno, sve dok banka ili neki drugi korisnik koji ih je upisao ne promeni stav i zahteva izmenu. Međutim, u izveštajima Kreditnog biroa za fizička lica stoje tri godine nakon prestanka ugovora. To znači da ako neko ne otplaćuje rate kredita, ta informacija će biti upisana 60. dana nakon dospeća duga i stajaće kao informacija sve vreme dok se kredit ne isplati. Kada se to kašnjenje otplati i prođe tri godine od tog momenta, tek onda će ta informacija iščeznuti sa izveštaja, jer izveštaj prikazuje poslednje tri godine.
Dužnik ne može da očekuje da će podaci o njegovom dugu da nestanu mađioničarskim trikom. Brisanje je moguće samo u slučajevima da je potraživanje starije od deset godina i da banka nije pokrenula sudski spor za naplatu potraživanja. Tada klijent mora od banke da zahteva da izmeni podatke u Kreditnom birou pozivajući se na zastarelost potraživanja, jer banke su te koje upisuju i brišu podatke u bazu.
Klijenti mogu sami da provere podatke koje Kreditni biro ima o njima tako što u banci traže da im se izda lični izveštaj. Prvi lični izveštaj koji građani preuzmu u toku kalendarske godine je besplatan, dok se ostali plaćaju po standardnoj tarifi naknada za usluge Kreditnog biroa, što je oko 250 dinara.
Izvor: Politika
