Rusi se vraćaju u igru: Može li Agrokor da “oživi”? – Bankar.rs
EVROPSKE BANKESLIDERSVE VESTI

Rusi se vraćaju u igru: Može li Agrokor da “oživi”?

Sberbanka se u slučaju Agrokor vratila u igru, ali to samo znači da su joj kao poveriocu priznata potraživanja od 1,1 milijarde evra.

Da li će i polovinu naplatiti veliko je pitanje. Za srpska preduzeća u vlasništvu hrvatskog koncerna bilo bi najbolje kada bi nagodba Agrokora i Sberbanke značila da ona preuzima vlasništvo nad njima.

Još nije ni ozvaničeno vraćanje Sberbanke za pregovarački sto u slučaju posrnulog hrvatskog koncerna Agrokor, a strah od Rusa je već iskazan u hrvatskim medijima.

Kako je ovih dana najavio novi vanredni upravnik Agrokora Fabris Peruško dogovor Agrokora i njegovog najvećeg poverioca Sberbanke znači da će vanredna uprava priznati njena potraživanja u iznosu od 1,1 milijardu evra, dok će ruska banka povući svoje tužbe. Reč je doduše tek o najavi dogovora, posle dugih pregovora u preteklih deset dana, jer, kako se spekuliše, Agrokor mora da ispuni još nekoliko zahteva Sberbanke pre nego što Rusi stvarno povuku tužbu. O kakvim zahtevima je reč za sada ne žele da govore ni jedni ni drugi.

Procene su da bi, pretvaranjem potraživanja u deonice, Sberbanka sa takođe ruskom VTB bankom i još jednim kreditorom mogla da ima oko 45 odsto vlasništva nad Agrokorom, što bi pre svega Sberbanci donelo značajnu pregovaračku polugu za kompletno vlasničko preuzimanje Agrokora.

Da li će Rusi preuzeti glavnu reč?

Otuda je potpredsednica Vlade Hrvatske i ministarka privrede Martina Dalić proteklih dana morala da odgovara na novinarska pitanja o tome da li će Rusi, uz još dodatno finansiranje, možda preuzetI glavnu reč, kao i pre donošenja “leks Agrokora”. Odgovor je, očekivano, izostao. Samo je konstatovala da dogovor vanredne uprave i Sberbanke treba da ih vrati pregovorima o naplati potraživanja na način i prema kriterijima u kojima učestvuju i ostali poverioci.

Ruskoj banci mogla bi na ruku da ide nedavna odluka Vrhovnog suda Slovenije prema kojoj se u toj zemlji ne priznaje „leks Agrokor“, čime je praktično uvažena žalba Sberbanke i Vlade Slovenije. Sberbanka računa da bi tako svoja potraživanja mogla da naplati od imovine Agrokora u Merkatoru. Analitičari smatraju da je to još jedna dobra “karta” za pregovore s vanrednom upravom Agrokora o nagodbi.

Komentarišući te novine, dobar poznavalac slučaja Agrokor, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da to vraćanje Sberbanke u igru praktično znači da su se vratili za pregovarački sto i da im je kao poveriocu priznato dugovanje Agrokora od 1,1 milijarde evra.

– Što se tiče Srbije, ništa se nije promenilo za naša preduzeća čiji je vlasnik Agrokor. I dalje je ostao stav našeg suda da je Sberbanka, figurativno rečeno, stavila šapu na njih i vanredni upravnik iz Hrvatske ne može da raspolaže imovinom srpskih preduzeća. Oni su i dalje u vlasništvu hrvatske kompanije, ali ne mogu biti u ovom trenutku zalog za uzimanje kredita, ili služiti za potkusurivanje po pitanju nekih obaveza koje Agrokor ima – napominje Savić za Sputnjik.

Sudbina srpskih preduzeća

Šta će biti ubuduće, prognoze su, kako kaže, nezahvalne. Ipak, smatra da bi najbolji mogući scenario za srpska preduzeća bio kada bi prilikom nagodbe Agrokora i Sberbanke potraživanja bila prebijena ulaskom ruske banke umesto Agrokora u vlasništvo preduzeća koja su u Srbiji.

– To bi bio najbolji epilog za ta preduzeća jer se u njihovom poslovanju ne bi promenilo ništa. Ja verujem da bi Sberbanka, preko uprave u tim preduzećima, nastavila da unapređuje njihovo poslovanje. A da li će to tako i biti, veoma je teško proceniti – kaže sagovornik Sputnjika.

Jer, kako napominje, kada je slučaj Agrokor u pitanju, izvesno je da ništa nije izvesno. Strategija Vlade Hrvatske je da spasi Agrokor, zbog čega je i donela “leks Agrokor”, ali, prema Savićevoj oceni, većim delom na štetu poverilaca, pre svega onih koji nisu iz Hrvatske. To, prema njegovom mišljenju, potvrđuje činjenica da su oni, manje-više, rešili neka pitanja malih dobavljača, od kojih je najveći broj iz Hrvatske. Ostali su tamo gde su i bili, kaže on.

Pri tome podseća da su potraživanja višestruko veća nego što je vrednost kapitala kojim bi se to moglo nadoknaditi, zbog čega je teško pronaći rešenje. Prema pisanju hrvatske štampe, procenjena vrednost kompanija koncerna koja je raspoloživa za poverioce kreće se u rasponu od 1,8 do 3,8 milijardi, dok ukupan dug Agrokora iznosi 7,6 milijardi evra.

Hrvatska ministarka privrede Martina Dalić ne spori da je ukupan dug Agrokora daleko veći od njegove imovine, ali kaže da veruje u “racionalni dogovor koji bi osigurao samu nagodbu”.

A nagodba bi, kako se procenjuje, podrazumevala da većina Agrokorovih poverilaca otpiše između 50 i 80 odsto potraživanja. Morali bi da se zadovolje pretvaranjem tih potraživanja u deonice novog Agrokora. Na pitanje koliko bi to zadovoljilo poverioce, Savić odgovara:

– Ne bi uopšte.

Može li Agrokor ponovo da “oživi”?

Iskustva sa stečajevima na ovim prostorima su, kako primećuje, veoma loša, jer je stalno problem što neko mora da se odrekne većeg dela svojih potraživanja.

– Zamislite da se Sberbanka odrekne uloženih 800 miliona evra. Tražiće načine da se to ne desi – kaže profesor Ekonomskog fakulteta koji uopšte nije optimista po pitanju ishoda slučaja Agrokor.

Nova uprava, kao i stara, očekuje da se održi stari Agrokor i da se poverioci strpe da on zauzme poziciju koju je imao, pa da iz tog budućeg prihoda u narednih pet ili deset godina namire poverioce, objašnjava on.

– Sada je samo stvar da li će Sberbanka i drugi poverioci da poveruju u taj scenario. Ja sam skeptičan, jer svi drugi, koji su prisutni na tom tržištu na kojem je i Agrokor, već su zauzeli pozicije. A jedan bolesnik teško da može da konkuriše firmi koja je zdrava. To vrlo teško ide – kaže Savić.

On misli da na kraju niko neće biti zadovoljan i da će izgubiti i Agrokor i poverioci. Samo je pitanje da li će to biti polovina ili više od polovine potraživanja.

– Kako sada stvari stoje mislim da poverioci u najboljem slučaju mogu da očekuju da će dobiti jednu trećinu uloženog, ili eventualno 40 odsto svojih potraživanja i to ne u ovom trenutku nego u nekom narednom periodu – objašnjava sagovornik Sputnjika.

– Agrokoru se ne piše dobro, a rekao bih ni njegovim poveriocima – zaključio je Savić.

 

vesti-online.com

Tags
Back to top button