Ljubljanska banka: Protest Slovenije zbog presuda u Hrvatskoj

Ljubljana je izrazila očekivanje da će Zagreb ispuniti međunarodne obaveze iz potpisanih sporazuma.

Slovenija je uputila Hrvatskoj verbalnu notu protestujući zbog presuda hrvatskih sudova protiv Ljubljanske banke vezanih za problem prenesene devizne štednje hrvatskih građana u nekadašnjoj Ljubljanskoj banci Zagreb.

Kako se navodi u saopštenju slovenskog Ministarstva spoljnih poslova, nastavak postupaka pred hrvatskim sudovima, u kojima zbog stare devizne štednje Ljubljanske banke Zagreb Novu Ljubljansku banku tuže Privredna banka Zagreb i Zagrebačka banka, koje su štedišama podmirile dugovanja Ljubljanske banke iz javnih sredstava, predstavlja kršenje sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ iz 2001. te memoranduma o saglasnosti dve vlade koji su 2012. u slovenskim Mokricama potpisali tadašnji premijeri Janez Janša i Zoran Milanović.

Slovenija je u noti izrazila očekivanje da će Hrvatska ispuniti međunarodne obaveze iz tih sporazuma, osigurati da se sudski postupci u vezi s prenesenom deviznom štednjom prekinu sve do rešenja tog pitanja na osnovu pregovora te tako bez odgađanja prekine kršenje međunarodnopravnih obaveza i posledice takvih protivpravnih postupaka, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Obaveze iz memoranduma iz Mokrica

U noti se ponavljaju poznati stavovi Ljubljane o pitanju stare devizne štednje ogranaka Ljubljanske banke van Slovenije.

Za tu problematiku navodi se da je treba rešiti pregovorima o sukcesiji bivše države ili razgovorima u okviru Banke za međunarodna poravnanja u Baselu.

“Memorandumom iz Mokrica Hrvatska se obavezala da će se prekinuti svi postupci Zagrebačke banke i Privredne banke Zagreb protiv Ljubljanske banke koji su bili pokrenuti na temelju punomoći hrvatskog Ministarstva finansija, vezani za prenesenu deviznu štednju, a nastavak tih procesa u suprotnosti je s tim memorandumom i sporazumom o nasledstvu sljednica SFRJ”, navelo je u saopštenju Ministarstvo vanjskih poslova Slovenije.

Memorandum iz Mokrica predviđao je da se postupci pred sudovima u Hrvatskoj protiv Ljubljanske banke “privremeno zaustave”, odnosno da dođe do njihovog jednogodišnjeg zastoja, u skladu s hrvatskim zakonom, no da se Slovenija tada obavezala osigurati da na to pristane i Ljubljanska banka, do čega nije došlo, pa su procesi protiv te banke zbog stare štednje u Hrvatskoj nastavljeni.

Blokada pristupnih pregovora

Slovenija, pak, tvrdi da je memorandum iz Mokrica obavezao Hrvatsku da dođe do sveopšteg prekida tih procesa sve dok se ne nađe konačno rešenje tog pitanja u okviru sukcesije, jer je za staru štednju garantovala Narodna banka bivše Jugoslavije, pa taj teret treba razdeliti.

Osim toga, Slovenija je u sporu o memorandumu tvrdila da je on međunarodni sporazum koji je Hrvatskoj omogućio ulazak u Evropsku uniju, jer je tako bilo rešeno jedno od spornih pitanja, zbog čega je Slovenija jedno vrijeme blokirala pristupne pregovore, te da je zbog međunarodnog karaktera sporazuma iz Mokrica on iznad hrvatskih zakona, pa i zakona iz područja pravosuđa.

Pitanje stare devizne štednje u Sloveniji je postalo aktuelno prije nekoliko sedmica, kad je objavljeno da je Nova Ljubljanska banka odobrila neke isplate prema pravomoćnim sudskim rješenjima iz spora Ljubljanske banke i dvije hrvatske komercijalne banke o pitanju prenesene devizne štednje.

NLB treba da se privatizuje

Opozicija optužuje vladu Mire Cerara da je to prećutno dopustila i tako ugrozila nacionalne interese jer je potencijalno smanjila cenu NLB-a, koji će trebati privatizovati, prema obećanju koje je Slovenija dala Evropskoj komisiji.

Opozicija je zato u parlamentarni postupak uvela poseban ustavni zakon, koji bi za cilj imao da se spreče isplate NLB-a zbog stare devizne štednje odlukama hrvatskih sudova.

Premijer Cerar rekao je da je načelno saglasan s takvom zaštitom NLB-a jer su sve isplate stare devizne štednje “nezakonite”, ali da zakon koji je predložila opozicija i koji predviđa kaznene sankcije protiv Hrvatske treba doraditi kako ne bi došao u suprotnost s Ustavom Slovenije i pravom Evropske unije.

Izvor: Agencije