BIS upozorio centralne banke na rizik virtuelnih valuta

Banka za međunarodna poravnanja (BIS) upozorila je centralne banke da pažljivo preispitaju rizike pre nego što uvedu vlastite virtuelne valute ocenjujući da takve inovacije mogu da destabilizuju bankarske sisteme i naprave probleme preko granica.

S druge strane, navelo je globalno finansijsko telo, neke digitalne inovacije mogu da pomognu da trgovina akcijama i valutama bude efikasnija.

U najnovijem izveštaju BIS, međunarodne organizacije za centralne banke u Bazelu, kaže se da emitovanje virtuelnih valuta u većem obimu od strane centralnih banaka može da nanese štetu radu banaka. Virtuelne valute mogu to da urade tako što će u vreme panike olakšati izmeštanje novca iz komercijalnog bankarskog sistema jednostavnim klikom.

Virtuelni novac emitovan od strane centralne banke zemlje može da, ako se široko koristi u prekograničnim transakcijama, poremeti međunarodne tokove kapitala i devizne fluktuacije, upozorava Banka.

U izveštaju se navodi da svaka virtuelna valuta mora da bude u saglasnosti sa odredbama o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Ipak, BIS ne odbacuje u potpunosti ideju virtuelnih valuta. Banka kaže da virtuelne valute emitovane samo za poravnanja plaćanja između banaka i finansijskih institucija, a ne da potrošači njima plaćaju kupovine, mogu da doprinesu efikasnosti trgovine vrednosnim papirima i stranim valutama.

To nije daleko od onoga kako danas rade centralne banke. One već koriste novac u elektronskoj formi na računima rezervi u centralnoj banci koji mogu držati samo banke i druge naznačene finansijske institucije. Svi ostali imaju pristup novcu koji je emitovala centralna banka samo u formi gotovine.

Predsedik odbora za plaćanja i infrastrukturu tržišta BIS Benoa Kere (Benoit Coeure) kaže da virtuelne valute izdate od strane centralnih banaka “obećavaju” u plaćanjima između banaka.

“Digitalne valute centralnih banaka u budućnosti mogu da doprinesu efikasnijem poravnanju u trgovini hartijama od vrednosti i devizama. Međutim potrebno je još mnogo rada i eksperimentisanja da se istraže te koristi”, rekao je Kere.

Kere je takođe član izvršnog odbora Evropske centralne banke, centralne bake 19 članica zone evra koja emituje valutu evro.

Prema njegovim rečima, nijedna centralna banka do sada nije odlučila da emituje virtuelnu valutu.

Međutim, centralna banka Švedske, gde opada upotreba gotovine u svakodnevnim plaćanjima, razmatra mogućnost izdavanje e-krune. Odluka se očekuje kasnije ove i ili početkom 2019. godine. Švedska inače nije članica zone evra.

Centralne banke u Evropi nedavno su bacile sumnju na koristi od privatnih virtuelnih valuta, poput bitkoina, zbog njihove nestabilnosti i manjka sigurnosti.

“U ovom trenutku, opšta je procena da su zbog nestabilnosti i neadekvatne zaštite investitora i potrošača virtuelne valute nebezbedne kao uobičajeno sredstvo plaćanja, kao stablna mera vrednosti ili jedinica u računu”, zaključuje se u izveštaju.

Izvor: AP

Check Also

OTP razmatra preuzimanje Credit Agricole u Srbiji

U moru učestalih vesti o ukrupnjavanju tržišta u Srbiji poslednja je da OTP banka preuzima …