Privatizacija banaka: Umesto velikih igrača, interesuju se fondovi

Za obavljenu fiskalnu konsolidaciju Srbija poslednje vreme dobija samo komplimente. Sa druge strane stručnjaci procenjuju da su u sferi strukturnih reformi rezultati šaroliki.

Od nas se očekuje da rešimo problem javnih preduzeća i okončamo privatizaciju. Međutim, za gubitaše je teško naći odgovarajuće patnere i jedna od retkih preostalih “zlatnih koka” koja bi mogla da donese zaradu je “Komercijalna banka”. Da je ovu finansijsku kuću država ponudila na prodaju kada i druge velike banke verovatno bi naparavila odličan posao. Međutim, vremena su se izmenila i danas se kao zainteresovani kupci za banke češće javljaju fondovi nego druge banke koje bi da se proširuju. Pojedine su čak i napustile naše tržište poput “KBC grupe”, “Findomesitka” člana “PNB Paribasa”. Otišle su i banke u kojima je dominirao grčki kapital uglavnom zbog poznatih problema u matičnoj zemlji.

Prema rečima dr Branka Živanovića, profesora Beogradske bankarske akademije to je prirodan tok stvari.

– Nekada smo bili kreditno perspektivno tržište, a sada su nam bankarski kapaciteti veći od realnih potreba… Građani su oprezni, a privreda, rekao bih nadinvestirana. Tu imamo uprkos smanjenju još uvek visok procentat nenaplativih kredita -NPL. Sve to znači da je ovde mali prostor za rast kreditne aktivnosti. U takvim uslovima renomirane bankarske institucije se ponašaju racionalno. Održavaju postojeći nivo kreditnih aktivnosti bez posebne želje da povećaju nivo pozajmica posebno u segmentu privrede. One na ovom tržištu ostvaruju zaradu, a to dobrim delom čine tako što racionalizuju mrežu poslovanja i tako smanjuju troškove… Ne bih se iznenadio kada bi se neke od njih sutra povukle. Ukoliko bi im neko ponudio odgovarajuću cenu lako bi se odlučile da odu iz Srbije. U godinama koje dolaze kao zainteresovane banke za ulazak na naše finansijsko tržište vidim one iz bivših republika Sovjetskog saveza i eventualno iz Kine – kaže dr Živanović.

Ako su već banke i to one renomirane obazrive, a to se može očekivati i u narednom periodu, pitanje je šta bi Srbiji mogao doneti dolazak fondova koji su se već pojavili kao vlasnici banka na našem tržištu. Prema Živanovićevim rečima to ne mora biti nužno loša opcija jer i oni upumpavaju novac, ali na duže staze od njih ne treba očekivati mnogo.

-Fondovi su ljubitelji “blic kriga”. Vode politiku “kupi kada je jeftino, prepakuj, dodaj još malo, naduvaj cenu i onda to sve prodaj za veće pare”. Za njih je razvoj tržišta na kome posluju nebitan već samo gledaju trenutni interes. Oni nisu banke niti žele da to postanu- ističe dr Živanović.

Fond “River stiks” nije dobio dozvolu Narodne banke Srbije da preuzme “Telenor banku”.

-U skladu sa svojom ulogom NBS treba da prati kakve finansijske organizacije ulaze u strukturu nacionalne bankarske mreže. ”Telenor banka” je niskorizična banka okrenuta stanovništvu. Ona je za kratko vreme ostvarila dinamičan rast i donela brojne nove usluge… Dobro je što je monetarna vlast oprezna kod davanja dozole i izbora novog kupca. Novi vlasnik treba da bude kvalitetan i pouzdan, odnosno da nastavi unapređenje bankarstva kod nas – pojašnjava profesor Živanović.

danas.rs

Check Also

Societe Generale zapošljava: Senior Internal Auditor / Internal Audit Supervisior

Societe Generale banka je raspisala konkurs za poziciju: Senior Internal Auditor / Internal Audit Supervisior.