Iako je prošlo više od deset godina od poslednje promene limita na čeku, kada je “donja crta” sa 150, podignuta na 200 dinara, a iznos povećan sa tri na pet hiljada dinara, banke u Srbiji nemaju nameru da promene maksimalan iznos na čeku od 5.000 dinara.
Namera Narodne banke Srbije (NBS) kao i bankarskog sektora u zemlji je da se ček pošalje u prošlost te da se poveća plaćanje karticama, što potvrđuju podaci da je iz godine u godinu sve manje onih koji ispisuju nekada jedno od najpopularnijh “platnih kartona”.
Od nekadašnjih zemalja SFRJ praksu limitiranih čekova, po kojima banke garantuju isplatu, nastavila je jedino Srbija, dok su banke u svim bivšim republikama prestale da izdaju garantovane čekove.
“Za sada nema nikakvih nagoveštaja ni inicijativa sa strane banaka za izmenu važećih limita”, kažu za Tanjug u Udruženju banaka Srbije (UBS), koje propisuje visinu iznosa po jednom čeku.
I maksimalni iznos pojedinačnog čeka za isplatu u gotovini kod drugih banaka i pošta i dalje će iznositi 3.000 dinara, dodaju u UBS.
Takođe, u proteklih pet godina broj realizovanih čekova je gotovo prepolovljen, a podaci NBS pokazuju da smo za godinu dana čekovima kupili robu i usluge u vrednosti od 34,65 milijardi dinara.
Međutim, iako NBS “gura” Dinakard, čekovi se i dalje drže, što pokazuje da je prošle godine ispisano više od 7,7 miliona čekova.
Statistika pokazuje trend smanjenja kako broja realizovanih čekova tako i ukupne vrednosti čekova tokom godina, a prosečna vrednost po jednom čeku u prošloj godini iznosila je oko 4.400 dinara, navode u NBS.
Najbrojniji “potpisnici” čekova su i dalje radnici na minimalcu i prenzioneri sa najnižim primanjima, više od pola miliona njih, a kojima odlaganje plaćanja, nekada i do godinu dana, ostaje kao jedini način za planiranje tankog kućnog budžeta.
RTS
