Da li centralne banke mogu prihvatiti digitalne valute i kakve bi bile koristi?
Digitalne valute dobijaju veliku pažnju, zahvaljujući uglavnom velikoj vrednosti bitkoin-a, najnaprednijeg oblika kriptovalute.
Tokom prošle godine vrednost bitkoina porasla je za više od 1.800 procenata – a najviše je porasla u decembru 2017. godine, kada je dostigla vrhunac od gotovo 19.000 dolara. Međutim, volatilnost valute donela je veliku zabrinutost zbog svoje dugoročne održivosti, a među finansijskim industrijama očekuje se da je pitanje kada će balon pući.
Jedan od ključnih argumenata protiv bitkoina i njegovih konkurenata jeste to što je potpuno decentralizovana valuta bez nadzora centralne banke. Ali, da li to mora biti slučaj?
Centralne banke povećavaju interesovanje
Nekoliko centralnih banaka širom sveta izrazilo je interesovanje za digitalne valute, ali jedna nedavna studija koju je sprovela Bank of Canada je predložila da postoji niz pogodnosti ukoliko centralne banke izdaju svoje digitalne valute.
Rad, napisan od strane istraživača Valter Engerta i Ben Funga, je istakao šest ključnih razloga zbog kojih je digitalna valuta centralnih banaka (CBDC) nešto što bi trebalo ozbiljno razmotriti, posebno pošto korišćenje gotovinskih plaćanja u razvijenim zemljama poput Kanade nastavlja da opada.
U budućnosti kada je bezgotovinsko – ili bar manje “gotovinsko” društvo realnost, istraživači su primetili da bi pružanje šireg opsega alternativa moglo biti od suštinskog značaja kako bi centralne banke efikasno služile javnosti, ali je dodao da izdavanje CBDC-a treba posmatrati kao dodatak novčanicama i rezervama centralnih banaka, a ne kao zamenu za gotovinu.
Prihvatanje novih mogućnosti plaćanja
Od potencijalnih prednosti CBDC-a, istraživači su sugerisali da je poboljšanje “konkurentnosti” u platnom sistemu jedan od najznačajnijih argumenata u korist tehnologije. Pošto centralne banke imaju veliko interesovanje za održavanje efikasnog platnog okruženja, CBDC bi mogle pružiti korisnu alternativu bankama, čekovima, debitnim i kreditnim karticama i online prenosu novca kada su u pitanju manje isplate.
Potencijal za smanjenje troškova u finansijskom sistemu je još jedan ključni faktor zbog čega se ovo mora uzeti u obzir. Za potrošače, korištenje CBDC-a moglo bi biti jeftinije od korištenja gotovine, dok trgovci mogu da profitiraju, jer ne bi bilo stvarne naknade za transakciju, koja bi u suprotnom bila naplaćena od centralne banke.
Takođe, istraživači sugerišu da CBDC mogu imati značajnu ulogu u povećanju finansijske inkluzije. Iako to ne bi bila upečatljiva motivacija za usvajanje takvih rešenja u razvijenim ekonomijama, CBDC bi mogli obezbediti “pristupačan metod elektronskog plaćanja opšte namene” za ekonomije u razvoju.
“Razmatranje CBDC je novi izazov, koji je složen i podložan značajnoj neizvesnosti”, zaključio je izveštaj. Zbog toga se pozivaju centralne banke da nastave sa oprezom ako razmišljaju o prihvatanju tehnologija digitalne valute i preduzimanju inkrementalnih koraka u cilju učenja iz iskustva.
Obrada: bankarstvo.rs
