Dubravka Negre: Ne donosimo samo novac nego i evropske vrednosti

Evropska investiciona banka trenutno daje kredite na 30 godina, s počekom od pet godina i kamatnom stopom do dva odsto.

Često, ne samo u široj nego i u stručnoj javnosti Srbije, neki osnovni ekonomski podaci ostaju nepoznati. To važi i kada je reč o finansiranju velikih infrastrukturnih projekata, gde vlada mišljenje da su tu naši glavni partneri Kinezi i Rusi. Sagovornik Novog Magazina o tim i drugim pitanjima koja se tiču razvoja Srbije bila je Dubravka Negre, šef Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan.

 

Koliko je Evropska investiciona banka dosad dala kredita Srbiji, kakva je struktura tih zajmova?

Podrška Banke našoj zemlji ponovo je započeta 2001. godine i danas smo najveći zajmodavac privredi sa oko pet milijardi evra. Mi finansiramo izgradnju auto-puteva i obilaznica, rehabilitaciju nacionalnih putnih i železničkih mreža, obnavljanje i izgradnju novih škola, bolnica, sudova, komunalne infrastrukture, pružamo podršku naučnoj zajednici kroz kreditni program za istraživanje i razvoj. Iz ovoga se može videti da EIB ne donosi samo novac nego i evropske vrednosti jer finansira izgradnju ne samo usko privrednih objekata nego i pospešuje razvoj u oblasti zdravstva, prosvete, kulture, nauke, vladavine prava… U budućnosti nameravamo da povećamo svoje kreditne aktivnosti u oblastima kao što su obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i zaštita životne sredine, koje pozitivno utiču na klimatske promene. Ove godine i dalje, Banka će nastaviti da podržava projekte u oblasti zdravstva i pravosuđa, kao i železnički sektor, ali planiramo da nastavimo podršku malim i srednjim preduzećima preko poslovnih banaka i Vlade. U narednom periodu predviđena je i veća podrška za otpornost Srbije migrantskoj i drugim krizama.
Misija EIB je da pomogne zemlji u procesu evropskih integracija, koristeći najbolje bankarske prakse u sufinansiranju održivih projekata koji promovišu ekonomski rast i zapošljavanje.

 

Kolika je vrednost projekata u toku i koji su među njima najvažniji?

Trenutno je u primeni oko 16 projekata ili finansijskih ugovora u vrednosti od oko milijardu evra. Glavni su: Koridor 10, tj. putevi koji nose međunarodne oznake E-75 i E-80, u vrednosti 579 miliona evra, zatim istraživanje i razvoj u javnom sektoru, za šta je obezbeđeno 200 miliona evra, isto koliko i za kliničke centre u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Ovde bih takođe navela i 75 miliona evra za opštinsku infrastrukturu, 50 miliona za modernizaciju škola. Konačno, tu je i Apeks kreditna linija za MSP u iznosu od 150 miliona evra.

Takođe smo veoma ponosni na našu podršku obrazovanju zahvaljujući kojoj je rehabilitovano, modernizovano i izgrađeno stotine osnovnih i srednjih škola širom Srbije, završen Tehnološki park u Beogradu, naučni kamp Petnica, Muzej prirodnih nauka Svilajnac, kao i naučno-tehnološki park u Novom Sadu, kroz projekat “Istraživanje i razvoj” od 200 miliona evra. U ovu grupu spada i rehabilitacija Narodne biblioteke u Beogradu i rekonstrukcija Jugoslovenske Kinoteke, što je finansirano kroz naš kredit za opštine. Naime, 75 miliona evra usmereno je preko Ministarstva privredeu opštine, čime je realizovano na stotine malih projekata u oblasti infrastrukture, zdravstva i obrazovanja, ali i kulturnog nasleđa.

 

Kakvi su uslovi pod kojima EIB pozajmljuje novac?

Uslovi kredita koje dajemo zavise od analize klijenata, tako da su uslovi različiti za projekte javnog i privatnog sektora. Cene našeg finansiranja na kraju zavise od rizika koje banka preuzima. Mi smo neprofitna finansijska institucija koja obezbeđuje dugoročno finansiranje, a takođe i najveća multilateralna međunarodna finansijska institucija sa godišnjim obimom kredita od oko 70-80 milijardi evra. To je 3-4 puta više od Svetske banke, na primer.

Sa druge strane, naši uslovi finansiranja nisu uporedivi ni sa komercijalnim bankama, najpre zato što, kao što sam rekla, EIB nema zadatak da ostvari dobit, a sa druge strane zato što imamo najveći kreditni rejting – AAA. Finansiramo se na tržištima kapitala po najpovoljnijim uslovima i prenosimo te povoljne uslove na naše klijente, samo uz naplatu naših operativnih troškova.

 

Pod kakvim uslovima, recimo, trenutno dajete kredite?

Trenutno možemo da finansiramo, na primer infrastrukturni projekat sa državom na Balkanu do 30 godina, sa grejs-periodom od pet do šest godina i s kamatnom stopom ispod dva odsto. Mi smo gotovo jedina finansijska institucija koja za projekte javnog sektora kada je zajmoprimac država ne naplaćuje nikakve penale ni dodatne naknade, tako da nema nikakvih skrivenih ni dodatnih troškova.

 

U Srbiji se često čuje primedba da se strani krediti ne povlače u skladu sa predviđenom dinamikom. Da li je to slučaj sa zajmovima EIB?

Nivo isplata u Srbiji je oko 75 odsto, što je razumno dobar nivo. Isplate se povećavaju u posljednjih 4-5 godina, što govori da se projekti uspešno implementiraju.

 

Šta je sa kreditom za modernizaciju pruge Niš – Dimitrovgrad, upravo tu je bilo primedbi da se novac ne koristi?

Što se tiče projekta modernizacije i elektrifikacije železnice Niš – Dimitrovgrad, kredit odobren u decembru iznosi 134 miliona evra. Postoji i investicioni grant, koji je odobren u okviru Investicionog okvira za zapadni Balkan, tj. WBIF-a, u iznosu od oko 70 miliona evra, koji će se kombinovati s našim kreditom. Planiramo da potpišemo finansijski ugovor i sporazum o grantu krajem januara. To će biti prvi investicioni grant u okviru Berlinskog procesa Srbiji i jedan od najvećih odobrenih za projekte povezivanja zemalja u regionu, tj. u konkretnom slučaju između Srbije i Bugarske. Očekuje se da će realizacija projekta početi ubrzo nakon toga, budući da smo skoro godinu dana uspešno radili sa Infrastrukturom Železnica Srbije na finalizaciji pripreme projekta.

 

Nedavno se mogla pročitati vest da razmišljate da odobrite kredit za start-ap preduzeća. Kakve su šanse da novac bude odobren i u čemu je problem, pošto ste već davali novac za MSP?

EIB i EIF su uložili u Investicioni fond za razvoj i inovacije zemalja zapadnog Balkana, odn. WB EDIF, koji finansira EU, a čiji je cilj poboljšanje pristupa finansijama za mala i srednja preduzeća na zapadnom Balkanu, uključujući i start-ap projekte i rizični kapital.
Mala i srednja preduzeća su važni pokretači rasta, zapošljavanja i inovacija u Srbiji i Evropi. MSP u Srbiji zapošljavaju oko 70 odsto aktivnog radnog stanovništva. Podrška lakšem pristupu finansiranja za mala i srednja preduzeća i srednje kapitalizovana preduzeća je glavni prioritet za grupu EIB.

Šta se dešava s projektom za rekonstrukciju kliničkih centara?

Projekat izgradnje i modernizacije četiri klinička centra u Srbiji obuhvata projektovanje, izgradnju, opremanje i izgradnju novih zgrada i rehabilitaciju postojećih kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Svečano otvaranje prve novoizgrađene tercijarne bolnice u Nišu, kao što znate, bilo je 17. decembra 2017. godine. Ovo je važna prekretnica u razvoju srpskog zdravstvenog sistema jer će poboljšati pristup visokokvalitetnoj medicinskoj nezi za građane Srbije i služiće regionu od oko 2,5 miliona građana. Nova bolnica pokriva oko 45.000 m2 i ima preko 600 kreveta.

 

Kakva je po vašem mišljenju šansa da počne izgradnja auto-puta Niš – Merdare – Priština?

Za izgradnju auto-puta Niš – Merdare – Priština već je dobijena donacija Evropske unije od blizu 10 miliona evra za pripremu i izradu celokupne projektne dokumentacije. EIB je sa resornim ministarstvom pokrenuo proces procene za finansiranje prve faze projekta za otprilike 36 kilometara između Niša i Pločnika. To je deo puta koji je trenutno najzagušeniji od Niša prema Merdarima i investicija je ekonomski potpuno opravdana. Početak radova se očekuje u drugoj polovini ove ili početkom narednegodine.

 

Kako generalno gledate na investicionu klimu u Srbiji? Da li bi EIB mogla da ponudi i više para od ovoga što planira da uzme Srbija kada bi privatne kompanije imale bolje poslovne projekte?

Investiciona klima, kao i makroekonomski parametri, poboljšani su u poslednjih nekoliko godina, što potvrđuje poboljšani eksterni kreditni rejting Srbije. EIB je veoma veliki finansijer privatnog sektora širom Evrope i mi smo spremni da podržimo korporativno finansiranje, kao i privatno finansiranje infrastrukturnih projekata.

 

Postoji li mogućnost da EIB kreditira francuskog koncesionara Aerodroma “Nikola Tesla”?

Mi pratimo javnu nabavku za koncesiju aerodroma u Beogradu i zainteresovani smo da podržimo koncesionara, naravno nakon kompletno sprovedene procedure. EIB ima veliko iskustvo u finansiranju aerodromske infrastrukture, što je pokazalo nedavno zatvoreno finansiranje regionalnih aerodroma u Grčkoj ili koncesije aerodroma u Zagrebu, gde smo najveći kreditor koncesionara.

 

Da li je postignuta makroekonomka stabilnost dovoljna podloga za brži rast. Šta je potrebno da rast bude brži od prognoziranih 3-4 odsto?

Potrebne su kontinuirane reforme kako bi se rešile preostale strukturalne slabosti. Restrukturiranje preduzeća u državnom vlasništvu i komunalnih usluga trebalo bi da se nastavi, uključujući privatizaciju i jačanje javne uprave i institucija. Konsolidacija finansijskog sektora je započeta i očekuje se da bude nastavljena. Takođe se očekuje smanjenje nenaplativih kredita, pre svega kroz poboljšavanje procedura stečajnih postupaka, kao i sudskih postupaka i odluka.

Posebno bih naglasila potrebu za nastavkom reforme javnog sektora, s obzirom na to da srpska ekonomija nosi veliki teret nisko efikasnog javnog sektora u odnosu na veličinu privatnog sektora. Takođe, javne investicije su daleko ispod planiranih, a pogotovo od neophodnih, ne samo za povećanje konkurentnosti privrede već i za pomoć održivom ekonomskom rastu. Javne investicije sa dobrim ekonomskim i socijalnim povraćajem mogle bi proizvesti multiplikativni efekat na potrošnju privatnog sektora i poreske prihode. Da bi se to desilo, poboljšanje upravljanja javnim investicijama smatra se ključnim. Sve ove mere će, ukoliko se uspešno sprovedu, dovesti do poboljšanja poslovne klime, koja bi povratno povoljno delovala na održavanje makroekonomske stabilnosti.

 

Vidite li mogućnosti za veće angažovanje evropskih finansijskih institucija i kompanija u Srbiji?

Sa više ekonomske i političke stabilnosti u regionu i Srbiji više će biti investicionih mogućnosti za evropske kompanije koje su već najveći investitori u regionu. Sa daljim napretkom u procesu evropskih integracija, očekujem da se taj trend pojača.

 

Razgovarao: Mijat Lakićević

Izvor: novimagazin.rs

 

Check Also

Prve novčanice Narodne banke Federativne Narodne Republke Jugoslavije

Kraj Drugog svetskog rata Narodna banka Kraljevine Jugoslavije A. D. dočekala je sa dve uprave. …