Računi i krediti se sele i bez volje klijenata
Sve je više klijenata banaka koji su otvorili račun u jednoj banci, a kasnije se, ne svojom voljom, našli kao klijenti u drugoj bankarskoj kući gde nastavljaju da otplaćuju kredite, serivisiraju obaveze po karticama primaju platu, štede…
Srećom pa ih štiti Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i nove banke im ne mogu za usluge koje su im stare pružile na osnovu ugovorenih obaveze, ponuditi uslove koji su za njih nepovoljniji od onih navedenih u prvobitno potpisnom ugovoru. Do prelaska iz banke u banku, a bez pitanja klijenata, dolazi jer se pojedine banke povlače sa tržišta pa ih kupuju druge, dok pojedine banke prodaju deo svojih potraživanja drugim bankama. Pomenuti Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga dozvoljava bankama da između sebe trguju potraživanjima građana.
U protekle dve godine bilo je dosta promena na našem bankarskom tržištu pa su tako u sastav “Direktne banke” ušle “KBM” i “Findomestik banka”, a tokom prvog tromesečja treba da završe i preuzumanje “Pireus banke”. “Vojvođanska banka” je ušla u sastva “OTP grupe”, a na tržištu se proširila i “AIK Banka” koja je preuzela “Alfa banku” pa joj vratili stari naziv JU banka. Klijenti iz sektora stanovništva se nisu dugo zadržali ni u novoj banci jer su potraživanja od građana prodali “Sosijete ženeral banci” koja već ima iskustva sa takvim transakcijama jer su pre nekoliko godina preuzeli portfolijo građana “KBC grupe” kada je ova otišla iz Srbije. Vrlo slična je priča i sa ustupanjem dela portfolija stanovništva “Prokredit banke” banci “Inteza”. Postvalja se pitanje zašto banke to rade? U “Prokredit banci” su objasnili da će u narednom periodu aktivnosti usmeriti na razvoj malog i srednjeg biznisa. “Intezu” su kao partnera izabrali je ona ima razvijenu mrežu i usluge te da će na najbolji način moći da odgovori njihovim potrebama.
Poznato je da su građani daleko ažurnije platiše nego privrednici te da se i lakše odlučuju da se zaduže od kompanija. Ispada da se banke lako odriču “zlatne koke”, odnosno vrednih klijenata.
Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije kaže da su ovi novi trendovi na našem finansijskom tržištu posledice poslovne politike banaka odnosno njihovih strategija razvoja.
„Klijenti su pri ovim transakcijama zaštićeni Zakonom o korisnicima finansijskih usluga. Kada se banka promeni klijenti o tome moraju da budu obavešteni, a u skladu sa ugovorom koji su sklopili sa bankom kod koje su otvarali račun ili podizali kredit. Ukoliko su naveli da žele da ih banka obaveštava poštom o tome treba da dobiju pismo sa svim informacijama i promenama koje se na njih odnose. Ukoliko su se izjasnili da žele da dobijaju informacije elektronski, treba da očekuju mejl na istu temu.“
Bolje banka nego agencija
Banke koje posluju na srpskom tržištu ne mogu da ustupaju potraživanja građana agencijama ili drugim pravnim licima već samo kolegama bankarima.„Smatram da je rešenje koje je kod nas u primeni dobro. U drugim zemljama u regionu i šire postoje i drugačija rešenja. Ukoliko bi i kod nas došlo do promena trebalo bi proučiti baš ta rešenja i dobro proceniti šta bi najviše odgovaralo kod nas. Jer ono što se pokazalo kao odlično na jednom tržištu ne mora da bude dobro za drugo“, kaže Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije
Aleksandar Vasiljević sa Fakulteta za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić” kaže da poslovanje sa stanovništvom donosi velike troškova za banku. Tu su filijale i ekspoziture koje banke moraju imati u gradovima. Plaća se iznajmljivanje prostora, službenici koji tu rade, obezbeđenje… Kada proceni da tu nema odgovarajuće zarade banka izlazi iz posla. Način je i prodaja potraživanja.
„Konkretno “AIK banka” se najviše bavila poslovima vezanim za korporativni biznis. Tako će nastaviti – stanovništvo nije bila njihova ciljna grupa. Zato su i prodali taj deo poslovanja “Alfa banci”“, kaže on.
Ukoliko su klijenti ispunili sve obaveze prema banci, a iz bilo kog razloga im se čini da će im usluge druge finansijske kuće više odogovarati mogu lako i brzo da promene banku. Ako imaju dugovanja mogu da učine isto ali tek pošto izmire sve obaveze.
Sa druge strane, banke koje preuzimaju klijente tvrde da korisnici sigurno neće osetiti nikakve negativne posledice, tako predsednik Izvršnog odbora “Direktne banke” Dragan Lazarević kaže da će preuzeti klijenti “Pireus banke” dobiti sve što su do sada imali i još malo više…
Slično tvrde i u drugim bankarskim kućama koje su već ili se spremaju da preuzmu klijente iz drugih banaka uz najave da će klijenti imati povoljniji tretman u pogledu nekih troškova i provizija.
Izvor: Dnevnik.rs/Dušanka Vujošević
