Inostrana tržišta sa kojih uvozimo najviše polovnjaka su brojna, a prema podacima platforme carVertical 28 odsto polovnih automobila u Srbiji dolazi iz Italije koja ima najveći udeo na tržištu, a zatim iz Nemačke (16,7 odsto), Francuske (15,8 odsto), Češke (10,7 odsto) i Belgije (6,5 odsto).
Radnici na autoplacevima ili uvoznici, nezvanično će vam reći da se italijanski polovnjaci ne kotiraju dobro, da je Nemačka u redu, a da nordijske zemlje nisu dobar izbor.
– Kupci polovnih automobila traže automobile iz Italije ili Nemačke jer veruju da vozači u Zapadnoj Evropi brinu o svojim automobilima bolje nego bilo ko drugi. Ljudi misle da vozači u ovim zemljama pre svega ne propuštaju redovne servise, obavljaju kvalitetne popravke i kupuju bolje opremljene automobile – kaže Matas Buzelis, šef za komunikacije kompanije carVertical.
Na stanje vozila i uobičajene probleme u velikoj meri utiče region iz kojeg automobil dolazi. Vozila iz nordijskih zemalja, poput Švedske, obično imaju više korozije zbog snega, soli i niskih temperatura.
Automobili iz Italije možda nemaju koroziju, ali boja im može biti izbledela zbog intenzivne sunčeve svetlosti. Zemlje poput Nemačke, Belgije ili Francuske imaju blagu klimu i dobre puteve, smanjujući rizik od korozije, izbledele boje i problema sa suspenzijom.
Ranija praksa je bila da se vozila carine na osnovnu kataloške vrednosti.
– U suštini, najjeftinija vozila su bila po italijanskom katalogu, a najskuplja po švajcarskom – kaže za “Blic Biznis” menadžer prodaje sajta mojauto.rs, Dejan Cavnić.
Ipak, od 01. januara 2014. godine Uprava carine je donela odluku da se za sva polovna vozila koja se uvoze koristi jedinstveni katalog AMSS za određivanje carinske osnovice na koju se naknadno obračunava carina i PDV. Ovi katalozi AMSS se štampaju dva puta godišnje.
– Tako se, po novom, za vozila proizvedena u EU plaća samo 20 odsto PDV na vrednost vozila (dakle carina izađe 0 odsto), a za ona koja nisu proizvedena u EU i 12,5 odsto carine. U suštini, ono što igra značajniju ulogu kod formiranja cene je trošak prevoza, tj. udaljenost i način transporta – nastavlja Cavnić.
Vraćena kilometraža
Jedan od centralnih problema koji prati kupovinu polovnih automobila je pređena kilometraža, tj. njeno vraćanje. Kako pokazuju podaci, 31,5 odsto polovnih vozila proverenih na carVerticalu u Srbiji je oštećeno, a 1 od 9 automobila u Srbiji ima vraćenu kilometražu.
Prosečna vrednost vraćanja je 54.603 kilometara i na ovaj način kupac faktički preplaćuje vozilo i, na osnovu lažnih očitavanja, može imati problema sa planiranjem njegovog održavanja, navode iz carVerticala. Samim tim što su polovnjaci na domaćem tržištu poskupeli u odnosu na 2021. godinu oko 21 odsto, ova prevara pravi sve veću štetu domaćim kupcima.
Što se tiče Evrope, najtransparentnije tržište imaju zemlje Zapadne Evrope, potom Centralne Evrope, dok je Istočna Evropa na začelju.
Ako se osvrnemo na aktuelno donošenje zakona koje zabranjuje prodaju dizelaša i benzinaca, i električni automobili pate od istog problema.
Prema kompaniji za istoriju automobila carVertical, 15,6 odsto svih vozila u Evropi ima vraćenu kilometražu.
Udeo električnih vozila sa ovim problemom je sličan, 13,4 odsto svih električnih automobila imalo je promenjene kilometraže. Ovo sugeriše da se kupci polovnih električnih vozila i vozila na fosilna goriva suočavaju sa skoro istim rizikom od prevare u kilometraži.
Alo
