Dušan Vasiljević navodi da samo na republičkom nivou imamo 1.200 neporeskih nameta, ali da postoje i lokalne i pokrajinske takse
U Srbiji postoji više od 2.000 republičkih i lokalnih taksa i naknada koje plaćaju građani i privreda. Direktor odeljenja Naleda za konkurentnosti i investicije Dušan Vasiljević kaže da nisu svi ti neporeski nameti potpuno opravdani, kao i da često za istu administrativnu radnju morate da platite dve takse. Zbog toga je, ističe, neophodna reforma i uvođenje jedinstvene baze podataka neporeskih dažbina.
Dušan Vasiljević navodi da samo na republičkom nivou imamo 1.200 neporeskih nameta, ali da postoje i lokalne i pokrajinske takse.
“To je uređeno kroz 500 različitih zakona i podzakonskih akata, tako da možete da zamislite šumu tih propisa s kojima privrednici moraju da se upoznaju samo da bi izvršili svoje obaveze koje se tiču taksa i naknada, neporeskih nameta na republičkom nivou. Ali kada uzmemo obzir da kod nas imamo i nivo lokalne samouprave i nivo pokrajine koje imaju svoje takse i naknade, možemo da budemo sigurni da je taj broj mnogo veći. Za sada i ne znamo koliki je taj broj na lokalnom nivou, ali možemo biti prilično sigurni da te lokalne takse i naknade i republičke čine više od 2.000 taksa i naknada”, navodi Vasiljević za RTS.
Ukazuje da nisu sve takse i naknade potpuno opravdane, kao i da nisu dovoljno korektno obračunate da reflektuju ono što su troškovi državnih organa u pružanju usluga, nego su neke parafiskalni nameti.
Zbog toga, ističe, postoji mnogo razloga zbog čega bi trebalo izvršiti reformu neporeskih i parafiskalnih nameta.
“Neki su značajno finansijsko opterećenje i za naše građane, naročito za privredu koja plaća najveći deo tih neporeskih nameta. Drugi razlog se tiče administrativnog pojednostavljenja. Mnoge od tih naknada su finansijski beznačajne i za državu, čak i za one koji ih plaćaju, ali prave jednu vrstu administrativnog opterećenja”, dodaje Vasiljević.
Objašnjava da od tih 2.000 neporeskih nameta najveći deo čine administrativne takse.
“Ali kada pogledate koliko one doprinose zaista javnim prihodima, vidite da je to negde oko 0,2 procenata ukupnih prihoda. Dakle, ono na što mi ukazujemo je da je veliki broj tih taksa toliko mali u značaju, a opterećuju administrativno”, kaže Vasiljević.
Za istu administrativnu radnju često se plaćaju dve takse
Objašnjava i da često za istu administrativnu radnju morate da platite dve takse.
“Dakle, za jednu relativno jednostavnu administrativnu radnju vi platite taksu za podnošenje zahteva, a onda platite taksu za donošenje rešenja. Mislimo da je to u najvećem broju slučajeva potpuno nepotrebno”, naglašava Dušan Vasiljević.
S druge strane, ističe, ima i onih naknada koje su izdašne.
“Ne smatramo da sve te takse i naknade treba ukinuti. Neke se tiču korišćenja naših auto-puteva, mislim da se niko ne zalaže da auto-putevi treba da se koriste bez naknade. Neke su naknade za korišćenje naših mineralnih sirovina, naših ruda. Mislim da se niko ne zalaže da to treba ukinuti. Naravno, treba na odgovarajući način utvrditi njihovu visinu, ali treba onako razdvojiti žito od kukolja, šta je od tih taksa i naknada legitimno i treba da postoji, a šta treba reformisati”, kaže Vasiljević.
Na šta se privrednici najviše žale?
Privrednici su se ranije najviše žalili na firmarine. Tu je urađena reforma, ali kao da nije do kraja izvedena.
“Firmarina i dalje ostaje jedan od čestih predmeta žalbi od strane privrednih subjekata onih većih i naročito onih koji postoje u većem broju jedinica lokalnih samouprava, zbog toga što opet imamo tu jednu vrstu neujednačenosti postupanja naših gradova i opština. Vrlo često neki operateri telekomunikacionih sistema su u situaciji da im se naplaćuje firmarina kad god okače taj natpis o svojoj firmi na neke antenske stubove, što apsolutno nije smisao i tako ne bi trebalo da bude”, navodi Vasiljević.
Pored toga, privrednici se često žale i na visinu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.
“Oni kažu da najviše plaćaju u onim oblastima, područjima koji su urbanistički potpuno uređeni, a manje se plaća u nekim neuređenim oblastima u koje je potrebno više uložiti”, dodaje Vasiljević.
Uz to, žale se i na visinu različitih naknada za polaganje ispita koje vode do toga da dobijete određenu licencu.
“Upisi u registre znaju da budu jako visoki i mogu da kažem tu je jedna praksa koja nije dovoljno korektna, a to je da te takse, recimo upisi u registar, zavise ne od toga koliko je ta administrativna radnja složena, nego koliko je profitabilna ta delatnost. Svakako mislimo da to ne bi trebalo da bude slučaj”, naglašava Vasiljević.
Šta bi donela jedinstvena baza neporeskih dažbina
Naled već duže zagovara da je potrebno uvođenje jedinstvene baze podataka neporeskih dažbina koje plaćaju privrednici i građani.
“Mislimo da bi to bio veliki napredak i za predvidivost našeg sistema, da građani i privrednici kada počinju sa nekom privrednom delatnošću i kada samo razmišljaju da krenu, da mogu da na jednom mestu nađu spisak svih taksa i naknada, gde znaju šta će morati da plate. To je velika stvar sama po sebi”, poručuje Vasiljević.
Drugi bitan iskorak, kako kaže, bio bi da državni organi, uključujući javna preduzeća, omoguće elektronsko plaćanje svih tih naknada, da ne bi građani morali da to plaćaju uplatnicom, a onda uplatnicu nose kao dokaz da su izvršili svoju obavezu.
“Na kraju mislimo da je važno da se omogući, kad god je to moguće, da se na tom jednom portalu, jedinstvenom, koji će imati evidenciju svih neporeskih nameta, da možete i da obračunate koliki je iznos koji treba da platite”, ističe Vasiljević.
Potrebno je pre svega izvršiti promene Zakona o budžetskom sistemu kako bi sve promene bile i realizovane, dodaje Vasiljević.
“Verujemo kroz relativno jednostavnu izmenu Zakona o budžetskom sistemu, kojom bi se propisala obaveza svih organa koji uvode takse i naknade da omoguće elektronsko plaćanje, da je to prvi značajan korak. S druge strane, mislimo da treba onako temeljno pretresti lokalne odluke kojima se uvode takse i naknade i za početak formirati jedan model odluka koji će služiti za sve i mislimo da treba pogledati Zakon o finansiranju lokalne samouprave”, zaključuje Vasiljević.
