Pet načina na koje može da se oplodi kapital: Novac u “slamarici” je mrtav kapital, ali gde ga uložiti

Građani Srbije iz godine u godinu sve više štede, a ukupna štednja u bankama raste tako da je premašila 15 milijardi evra. Novca ima i u “slamarici”, neki bi i da ga ulože ali je pitanje kako može da se oploditi kapital i gde investirati. Sagovornici Euronews Srbija kažu da novac u slamarici nije investicija, nego mrtav kapital i smatraju da bi oni koji imaju mogućnosti i planiraju da investiraju, novac trebalo da ulože na više strana jer nikad se ne zna šta može da krene po zlu.

U Srbiji, ipak, oni koji odluče da investiraju, novac ulažu na štednju u banci i u nekretnine.
Advertisement

Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da ima mnogo načina kako da se oplodi kapital, navodeći životno osiguranje kao jednu vrstu investicije, privatne penzione fondove, investicione fondove, ulaganje u hartije od vrednosti ulaganje i u zlato.

“Sve je to jedna široka lepeza, moj savet je uvek ako je moguće da se ulaganja diversifikuju jer ako imate možda nešto malo rizičnije, srednje rizično i ako nemate rizike, onda ste u proseku dobri”, rekao je Vasić.

Vasić je rekao da kada postoji kapital, treba ga uložiti na više strana.

“Mi ekonomisti često kažemo – ne sva jaja u jednu istu korpu, jer se nikada ne zna šta će da krene, a šta neće, nismo sigurni. Videli smo kako je kovid uzdrmao svet, pa onda sukob Rusije i Ukrajine, tako da ima dosta tih elemenata koji su nepredvidljivi”, rekao je Vasić.

Vladimir Đukanović, pisac koji uglavnom piše o ekonomiji i finansijama, kaže da prilikom odluke o investiranju treba imati na umu i rizike i da je bez obzira na savete bilo osiguravajućih kuća ili brokera, odgovornost i odluka na pojedincu koji planira ulaganje.

“Apsolutno treba da postoji svest o riziku. Na kraju, na vama je odgovornost šta ćete sa svojim novcem da radite”, rekao je Đukanović za Euronews Srbija.

Kakvi su apetiti?

Vasić je rekao da postoji mnogo načina na koji se kapital može oploditi, ali da u Srbiji preovlađuju dva – štednja u bankama i ulaganje nekretnine.

“Ali ima i još na svu sreću, pa ko razmišlja malo šire, tu je i životno osiguranje kao jedna vrsta investicije gde se odričete dela potrošnje zarad neke budućnost. Kada dočekate taj datum koji je predviđen u ugovoru osiguranja, vi dobijete novac uvećan za kamatu. Jedan od načina je ulaganje u privatni penzijski fond, što je takođe vrsta štednje. Kad napunite 53 godine, dobijate mesečno isplate. Tu su i investicioni fondovi gde mogu da se ulože neki manji iznosi na koje imate prinose”, kaže Vasić.

U zavisnosti od apetita, dodaje on, postoje fondovi koji su s velikim, srednjim i manjim rizikom i naspram toga i prinosi koji su očekivani.

“Tamo gde je rizičnije, možete dobiti veći prinos, ali je rizik veći. Tu je i ulaganje u hartije od vrednosti, ali savet je da se to radi uvek preko brokera”, naveo je Vasić.

Đukanović je rekao da postoje razne investicije, ali i navodi da su ljudi na Balkanu slabo edukovani u vezi sa investiranjem i generalno finansijskim svetom.

“Često ne možemo da razlučimo između investicije i raznih prevarantskih šema, konkretno spekulacija. Sama definicija investicije kaže da je to kupljeni kapital koji ima moć da proizvede prihod na mesečnom, tromesečnom, godišnjem nivou. Kada kupite stan i rentirate ga, imate prihod svakog meseca, to je investicija. Kada kupujete zlato, metale, kriptovalute, nema nikakvog prihoda. Dakle, to nisu investicije, čim se vi kladite samo na skok cene nečega što ste kupili, to je čista spekulacija”, rekao je Đukanović.

On kaže da je investicija i kupovina kafića i obveznice, a da novac može da se uloži i u investicione fondove što je, dodaje, jedan od najpametnijih pasivnih načina investiranja.

Šta treba imati na umu?

Đukanović je rekao da je svaka investiciona šema u bilo kojoj državi regulisana od strane države, konkretno u Srbiji od Komisije za hartije od vrednosti.

“Kada vam neko kaže – ja ću nešto da trgujem za vas, prva i osnovana stvar koju morate da uradite je da odete na sajt Narodne banke Srbije, da tamo nađete link Komisije za hartije od vrednosti i da vidite da li je ta institucija registrovana. Ako je registrovana na teritoriji Srbije, imaju pravo da vam prodaju taj proizvod. Sa druge strane, ako vam neko nudi neku šemu i ta firma jednostavno nije regulisana u finansijskim institucijama Srbije, znači to je prevara”, rekao je Đukanović.

Izvor: euronews.rs