Svetska potražnja za naftom dostiže rekordne vrednosti, podstaknuta većim brojem letova u vazušnom saobraćaju, povećanom upotrebom nafte u proizvodnji struje i rastućom kineskom petrohemijskom aktivnošću, pokazuje izveštaj Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
Globalna potražnja, prema prognozama IEA će skočiti sa 2,2 miliona barela po danu (mb/d) na 102,2 mb/d u ovoj godini, a Kina će imati učinak u rastu te tražnje sa čak 70 odsto.
Globalno snabdevanje naftom je palo, za 910.000 barela dnevno, na 100,9 mb/d u julu.
Povećanje proizvodnje rafinisanih proizvoda nije uspelo da ublaži probleme na tržištu, gurajući cene benzina i srednjeg destilata do skoro rekordnih.
Kada je u pitanju izvoz ruske nafte u julu ostao je stabilan na oko 7,3 mb/d, dok se izvoz sirove nafte u Kinu i Indiju smanjio, ali je i dalje činio 80 odsto ruskih isporuka.
Više cene nafte, u kombinaciji sa smanjenim popustima za ruske klase, povećale su procenjene prihode od izvoza za 2,5 milijardi dolara, na ukupno 15,3 milijarde dolara, što je 4,1 milijardu dolara više nego pre godinu dana.
Globalne posmatrano, zalihe nafte su u junu smanjene za 17,3 mb/d, predvođene Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Potrebe industrije OECD-a pale su u skladu sa sezonskim trendom, na 2,8 milijardi barela dnevno.
Industrijske zalihe su bile 115,4 mb ispod petogodišnjeg proseka, a preliminarni podaci ukazuju to da su globalne zalihe dodatno porasle u julu i avgustu.
Nova ekonomija
