I pored određenih prognoza da nas očekuje pad cene kvadrata, to se još uvek nije desilo. Cene kvadrata manje – više su iste, dok je gradnja značajno usporila. Trend koji su pokrenuli Rusi svojim dolaskom je takođe usporio. U potrazi za odgovorom na pitanje ko kupuje nekretnine u Srbiji, pored očekivanog odgovora da su to u najvećem broju slučajeva domaći kupci, na listama zainteresovanih su sve više i Rusi, kao i ljudi iz regiona.
Srbija beleži pad građevinskih dozvola iz meseca u mesec, gradnja usporava. U aprilu je izdato 1.972 građevinske dozvole što je smanjenje od 11,1 odsto u odnosu na isti mesec lane. Stanovi se i dalje prodaju, samo je pitanje ko je na listi s obzirom da su kamate duplo veće nego što je to slučaj bio ranije, a mesečna rata kredita teško može biti ispod 500 evra. Ko kupuje onda?
– Oko 70 odsto stanova iz našeg projekta prodato je iz kredita, što znači da su kupci domaći državljani. Uglavnom su to ljudi koji nekretninu kupuju da bi u njoj i živeli. I ovih 30 odsto koji kupuju za gotovinu su najčešće naši državljani i ljudi koji imaju ili svoje firme ili sredstva iz drugih izvora. Različita je i struktura ljudi koja kupuje, nije isto da li gledaju stan prema starom delu grada ili šire. Vojvođani, recimo, ne žele da se sele preko reke – reko je ranije za “Blic Biznis” Marko Ivić, vlasnik firme M Gradnja.
Milić Đoković, procenitelj i stručnjak za nekretnine kaže da stanove u Srbiji danas kupuje veliki broj domaćih državljana, ali da ima i onih iz dijaspore i regiona. Naglašava da su to oni koji menjaju stan i prodaju manju nekretninu za veću i obrnuto ili oni koji se sele zbog ličnih razloga na drugu opštinu.
– To su mladi ljudi koji planiraju porodicu. Takođe i dalje kupuju stranci i gastarbajteri, a u poslednje vreme tu je i novi talas kupaca i to su naši ljudi iz Hrvatske – kaže sagovornik.
Prema njegovim rečima, iako je cena kvadrata po Srbiji i dalje visoka za našeg prosečnog kupca, za strance je ona i dalje najniža u regionu.
Novogradnja i dalje u fokusu
Investitori, ekonomisti, procenitelji imaju različito viđenje daljih dešavanja, ali se slažu da je budućnost ovog sektora neizvesna, jer je odnos ponude i tražnje glavni princip na kome počiva tržište nekretnina.
Iako mnogi parametri ukazuju da je smanjena gradnja, i da je ponuda novih stanova manja, struka ukazuje da podaci sa tržišta pokazuju da se manje kupuje stara gradnja i da prednjači novogradnja.
– Ipak, ne možemo da poredimo ovaj letnji period, kada tržište stagnira. Statistika pokazuje da u septembru oživljava tržište, tako da tada možemo očekivati drugačije podatke – kaže Milić Đoković.
Rusi daju i do 150.000 za nekretninu
Ruski državljani u Beogradu počeli su da ulaze u kupoprodaju nekretnina, a prilikom kupovine su veoma dobro informisani i spremni da na perifernim lokacijama izdvoje za nekretninu i do 150.000 evra.
Uroš Jovanović, direktor agencije za nekretnine rekao je za Tanjug da se glavni talas kupovine nekretnina koje ostvaruju strani državljani očekuje od septembra.
– Rusi su uglavnom imali zakupe stanova na godinu dana, koji su postepeno počeli da ističu. Oni sada polako ulaze u proces traženja stanova, a agencija od njih ima svakodnevne upite. Mi smo jedna od agencija koja je poslednjih meseci posredovala u prodaji preko deset nekretnina – rekao je Jovanović.
Karatkeristično za njih je, kako navodi, da su prilikom kupovine veoma dobro informisani, i da nisu spremni da preplate nekretninu.
– Njihov glavni zahtev je da stan bude useljiv i da se nalazi na 45 minuta od centra grada, što u Beogradu obuhvata do 80 odsto ponude. Spremni su da svoj budžet podjednako utroše na centralnu gradsku lokaciju, isto kao i na perifernu – rekao je Jovanović.
On je napomenuo i da su Rusi bili spremni da kupe stanove i za višu cenu kvadrata od tržišne, ali da su to izuzeci i da su u pitanju stanovi koji su se jako dugo prodavali i nemaju uticaj na tržišnu cenu.
– Za Ruse, posebno one koji su došli iz Moskve, lokacija koja je udaljena od centra grada do 45 minuta vožnje je sasvim prihvatljiva, tako da naselja Mirijevo, Rakovica i Braće Jerković za njih dolaze u obzir – rekao je Jovanović.
On navodi da su ruski državljani pretežno iz IT sektora, i da su spremni da plate za nekretninu i do 150.000 evra.
– Jednosoban stan na Banjici je prodat za 3.000 evra po kvadratu Rusima. Za stan po toj cen kvadrata domaći državljani nisu bili zainteresovani, a prodavac je imao sreću da naiđe na kupca koji je bio spreman da plati. Realna cena stanova na Banjici je 30 do 40 odsto niža – naglasio je on.
(Blic Biznis/Tanjug)
