Dostupnost bankarskih usluga na jugu i istoku Srbije: Banke otišle, ljudi ostali
Bankari su tu gde su ljudi i novac, a i ljudi i para na jugu i istoku Srbije je malo. Davno su prošla vremena kada su banke imale svoje ekspoziture i u manjim mestima, poput Žitkovca, Donjeg Dušnika, Svrljiga, Babušnice, Gadžinog Hana… Sada, mnogi stanovnici i privrednici iz ovog dela zemlje za sve što treba da obave u banci, moraju da idu u Niš ili druge gradove, pri čemu ni karte za javni prevoz niti gorivo nisu nimalo jeftini.
Koliko su banke i bankarske usluge dostupne ili bolje rečeno nedostupne stanovnicima na jugu i istoku Srbije uverili su se svi oni koji su imali priliku da u poslednjih desetak godina prođu opštinama poput Trgovišta, Gadžinog Hana, Crne Trave, Babušnice i Merošine.
Sedišta opština uglavnom imaju jednu ili eventualno dve bankarske ekspoziture, ali ima i opština koje nemaju nijednu, a male su šanse i da ih dobiju jer se banke teško odlučuju za otvaranje šaltera i u velikim gradovima, a kamoli u malim mestima.
Bankari su tu gde su ljudi i novac, a i ljudi i para na jugu i istoku Srbije je malo. Po popisu iz 2011. godine na području južne i istočne Srbije živelo je dva miliona ljudi, a po poslednjem popisu nešto više od 1,8 miliona, što je manje za bezmalo 200.000 ljudi. Prema poslednjem popisu, Crna Trava je spala na samo 1.063 stanovnika, Trgovište ima 4.316, a Gadžin Han 5.850 stanovnika.
Predsednici opština na jugu i istoku Srbije saglasni su u ocenama da bolja dostupnost bankarskih usluga za stanovnike u tom delu zemlje isključivo znači otvaranje šaltera i ispostava, a ne uvođenje elektronskog bankarstva. Za korišćenje elektronskog bankarstva potreban je android telefon i internet, a to sebi ne mogu da priušte mnogi žitelji, naročito u seoskim sredinama.
Samo bankomati i u turističkim mestima
Predsednik Opštine Gadžin Han Milisav Filipović kaže za B&F da na području te opštine nema nijedne bankarske ekspoziture. Za sve poslove stanovnici i privrednici, moraju da odlaze u Niš.
„Strane banke koje posluju u Srbiji apsolutno su nezainteresovane za otvaranje ekspozitura u malim opštinama poput Gadžinog Hana, dok je banka Poštanska štedionica, pokazala interesovanje i sa njima smo pregovarali, ali se tu javio jedan drugi problem. Pošta Srbije i Poštanska štedionica imaju dogovor da udaljenost između njihovih ispostava mora da bude najmanje 500 metara. U gradu to nije nikakav problem, ali kod nas jeste, jer bi onda ekspozitura morala da bude na periferiji Gadžinog Hana, a ne u centru gde je najviše ljudi. Osim toga što na periferiji nema ljudi, mi tamo i nemamo lokal u kome bi ekspozitura mogla da bude otvorena“, objašnjava Filipović.
Bankarskih ekspozitura nema ni na području Niške Banje, iako se radi o poznatom turističkom mestu. Predsednik Gradske opštine Niška Banja Dušan Živković navodi za B&F da postoji jedan bankomat u lečilištu „Radon“, a jedan je otvoren u centru banje. „Banka Poštanska štedionica je procenila da ovde ima dovoljno ljudi i turista koji bi koristili bankomat, ali nismo razgovarali o otvaranju ekspoziture. Razgovarali smo o otvaranju još jednog bankomata na nekom od prometnih mesta na području Niške Banje“, najavljuje Živković.
Predsednik Opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev kaže za B&F da su stanovnicima te opštine već godinama dostupne usluge Komercijalne banke, koja je u međuvremenu postala NLB Komercijalna banka, a pre dve godine opština je uspela da dogovori sa Poštanskom štedionicom otvaranje njene ekspoziture. „Državna politika bila je da se na jednom mestu objedine usluge Poštanske štedionice, Dunav osiguranja, Pošte i MTS-a. Mi smo se uklopili u taj plan i pomogli da bude otvorena ekspozitura. Naravno, nikada nije na odmet da imamo više banaka jer konkurencija i tržište donose još više bankarskih usluga za građane“, smatra Zaharijev.
Svi bankarski putevi vode u Niš
Privrednici sa juga Srbije ističu da je poslovanje u seoskim sredinama kudikamo skuplje nego u velikim gradskim centrima, između ostalog i zato što u mestima u kojima posluju nema ekspozitura banaka. Vlasnik firme „Status“ Bora Jović kaže za B&F da se zbog povećanih troškova poslovanja već godinama zalaže za to da firme koje posluju u malim i pasivnim sredinama dobijaju subvencije iz lokalnog budžeta.
„Za 80% repromaterijala moramo da idemo u Beograd, najpre da ugovorimo nabavku, a potom da šaljemo kamione. Onda gotove proizvode šaljemo kupcima i tada slede novi troškovi prevoza. Da bismo otišli na sastanak u Beograd od samo pola sata ili 15 minuta u putu potrošimo maltene ceo dan, a taj trošak vremena i novca nemaju oni koji žive u glavnom gradu. Do banaka moramo u Niš, što nam u odnosu na odlaske u Beograd ne predstavlja problem, ali svakako sve bankarske poslove moramo tamo da završavamo“, navodi Jović.
Prema njegovom mišljenju, trenutno je najveći problem u poslovanju sa bankama to što one ne prepoznaju zadruge kao privredne subjekte. „Moja porodica učestvuje u radu jedne zadruge i godinama se susrećemo sa problemom finansiranja. Iako zadruga vrlo uspešno posluje, mi kao zadrugari nikada do sada nismo uspeli da dobijemo kredit. Uvek su nas odbijali, iz meni nepoznatog razloga“, komentariše Jović.
Mitar Ćurčić, jedan od vlasnika ribnjaka „Slobodan Ćurčić“ u selu Gornji Dušnik u Opštini Gadžin Han, napominje da tokom poslednjih deset godina, koliko ovaj ribnjak postoji, sve bankarske poslove mora da završava u Nišu. „Područje opštine je veliko i privrednicima i zaposlenima bi svakako bilo lakše kada bi postojala ekspozitura banke u Gadžinom Hanu u kojoj bi mogli da se realizuju nalozi za prenos, dobiju krediti i završe druge poslovne obaveze. Tendencija je da banke smanjuju ekspoziture zbog prelaska na elektronsko bankarstvo, ali mora se uzeti u obzir da te pogodnosti ne mogu svi da koriste. Imate zanatlije koji su stari i kojima elektronsko bankarstvo nije pristupačno, njima su potrebne ekspoziture i šalteri“, kaže Ćurčić za B&F.
Nekadašnji urednik portala „Zaplanjske novine“ Miodrag Zdravković deli takvo mišljenje. „U selima na području opštine Gadžin Han žive mahom stariji ljudi koji ne koriste internet i savremene tehnologije. Sve što ih interesuje o bankarskim uslugama, oni mogu da saznaju jedino u samoj banci. Svakako i mlađi i stariji moraju do banaka u Niš i po čekove, bankarske kartice, zbog kredita i svih drugih poslova u banci. Odlazak na žalost, nije ni jednostavan ni jeftin, jer su autobuski polasci baš retki, a karte izuzetno skupe. Karta od Gadžinog Hana do Niša u jednom pravcu je 400 dinara, a radi se o udaljenosti od samo 18 kilometara“, komentariše Zdravković za B&F.
Šta kažu nekadašnji bankari o „bekstvu“ filijala
Stanovnici sa područja južne i istočne Srbije, međutim, pamte i mnogo bolja vremena, pre svega osamdesetih godina prošlog veka, kada je ekspozitura banaka bilo i u manjim mestima. Napominju da su ona tada imala industrijske pogone, male, ali dovoljne da zadrže stanovnike u selima.
Bankarka u penziji Vesna Rajski iz Niša, koja je duže od dve decenije radila u „Niškoj banci“ priseća se da su svojevremeno ekspoziture te banke postojale i u mestima poput Žitkovca, Donjeg Dušnika, Svrljiga, Babušnice, Gadžinog Hana…
„Od sedamdesetih godina do 2006. godine usluge ’Niške banke’ bile su dostupne ljudima i u malim mestima na jugu i jugoistoku Srbije. ’Niška banka’ bila je jedna od najuspešnijih banaka u Srbiji, a svakako je imala najrazvijeniju mrežu ekspozitura od Beograda do Dimitrovgrada, posebno na području Nišavskog okruga. Meštani nisu morali zbog pozajmica ili otvaranja računa da odlaze u Niš, Aleksinac ili druga veća mesta, sve su mogli da urade nadomak svojih kuća. Posle privatizacije ’Niške banke’ 2006. godine, jedna po jedna ekspozitura su gašene, verovatno jer je novi vlasnik procenio da je nerentabilno njihovo održavanje“, ocenjuje Rajski za B&F.
Prema podacima Narodne banke Srbije, broj filijala u našoj zemlji smanjio se tokom poslednjih deset godina za više od 40%. Na to je uticala ubrzana koncentracija tržišta, ali i nastojanja banaka da kroz favorizovanje elektronskih usluga ostvare dugoročne uštede.
Biljana Ljubisavljević
