Šta nas sprečava da (više) kupujemo preko interneta?
U Srbiji 48,2 odsto građana uopšte ne kupuje robu putem interneta. Kao razloge za kupovinu proizvoda uživo građani navode strah od prevare i krađe podataka, ali i zato što vole da uživo vide, opipaju i probaju proizvod pre kupovine
Ovo su rezultati istraživanja „Finansijska pismenost“ koje su sproveli Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“, u okviru programa „Bolji način“ koji je počeo u martu ove godine.
Studija pokazuje da građani najčešće koriste platne kartice kao način bezgotovinskog plaćanja (63,6 odsto kupaca), zatim mobilno bankarstvo odnosno mBanking (31,9 odsto), elektronsko bankarstvo tj. eBanking (17,9 odsto) i instant plaćanje odnosno plaćanje QR kodom (7,4 odsto).
Nešto više od 30 odsto ispitanika uopšte ne koristi bezgotovinsko plaćanje.
Podaci pokazuju da, čak i kada korisnici kupuju robu preko interneta, ipak je plaćaju pouzećem, odnosno kešom.
Najčešće bezgotovinski plaćaju muškarci, uzrasta od 30 do 39 godina, visokoobrazovani, koji imaj platu veću od 100.000 dinara.
Direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH kompanije Masterkard Jelena Ristić rekla je prilikom predstavljanja istraživanja da se 1.000 trgovaca od marta do sada pridružilo programu „Bolji način“.
Kako je navela, cilj programa je širenje infrastrukture plaćanja i uvođenje 25.000 POS terminala u naredne tri godine.
„Trgovci će po promotivnim uslovima probati kako izgleda plaćanje na bezgotovinski način. Na taj način će proširiti broj kupaca i poslovanje pa i zaradu na dnevnom nivou. Tako se svaka transakcija beleži, a udeo sive ekonomije se smanjuje“, rekla je ona.
Ristić je rekla da u Srbiji postoji 12.000 POS terminala, 3.600 trgovaca koji nude onlajn plaćanje i kupovinu, a da je u odnosu na period od pre šest godina uočenrast bezgotovinskog plaćanja od 28 odsto godišnje.
„Nadamo se da ćemo zahvaljujući promotivnim uslovima male i mikro trgovce. Promotivni uslovi podrazumevaju besplatnu instalaciju pos terminala, spuštanje softvera na mobilne telefone i onlajn kupovinu“, rekla je Ristić.
Incijativa, prema njenim rečima, važi i za javni sektor odnosno lokalne i državne institucije.
(NovaEkonomija)
