U poslednja četiri meseca, među kojima je i maj, kada je industrijska proizvodnja u Srbiji porasla 1,5%, njenom ukupnom godišnjem rastu doprinela je isključivo proizvodnja električne energije, ali je taj podsticaj iscrpen – navedeno je u najnovijem, julskom broju mesečnika Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Dinamika spoljnotrgovinske razmene je, kako je navedeno, opala, s tim što, za razliku od izvoza koji i dalje raste, uvoz opada, što se povoljno odražava na sužavanje deficita.
Manji uvoz energije imao je najveći uticaj na pad ukupnog robnog uvoza.
Deficit tekućeg računa platnog bilansa u periodu januar–april je neznatan, svega 20,5 miliona evra i za 99% je manji u odnosu na isti period prethodne godine.
Inflacija je u maju 2023. u Srbiji povećana na mesečnom, a smanjena na međugodišnjem nivou. U aprilu i maju 2023. registrovana je mesečna inflacija od 0,7% i 0,9%, te međugodišnja inflacija od 15,1% i 14,8%.
U maju ove godine nastavljeno je usporavanje međugodišnje inflacije koje je otpočelo tek prethodnog meseca.
Mesečna inflacija u maju povećana je isključivo pod dejstvom privremenih faktora.
Međugodišnja inflacija je bila veća u Srbiji nego u EU i u aprilu i u maju, a manja u Srbiji nego u dve zemlje EU gde je bila najveća. Međugodišnja inflacija je bila 14,8% u aprilu i 14,5% u maju u Srbiji, a 8,1% u aprilu i 7,1% u maju u EU.
U aprilu 2023. dve zemlje EU imale su veću međugodišnju inflaciju od Srbije, Letonija (15%) i Mađarska (24,5%), a u maju samo Mađarska (21,9%).
Beta
