Da li štedeti u dinarima ili u evrima?
Bankarski sektor Srbije je stabilan i depoziti građana i privrede su potpuno sigurni, izjavila je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Marina Papadakis.
“Građani mogu biti potpuno mirni i svoje depozite držati u bankama, jer su one najsigurnije mesto za čuvanje gotovog novca u bilo kojoj valuti”, kazala je ona Tanjugu.
Papadakis je podsetila i da je nivo osiguranja depozita i dalje 50.000 evra, što znači da su sva novčana sredstva u bankama do tog iznosa apsolutno sigurna.
Ona je dodala i da kamatna politika banaka stimuliše štednju, navodeći da su prosečne godišnje kamatne stope za građane na štednju u dinarima 4,8 odsto, a u evrima 2,8 odsto.
“Građani koji imaju višak sredstava, sami neka procene da li će da štede u dinarima ili u evrima, ali tržišni pokazatelji upućuju da je bolje štedeti u dinarima”, kazala je ona.
Kod privrede, kako je dodala, situacija je malo drugačija, jer njihovi bilansi opredeljuju da li će oni višak sredstava čuvati u evrima ili u dinarima i tu su kamatne stope u martu iznosile 2,3 odsto na depozite u evrima, dok je godišnja kamatna stopa na dinarske depozite bila šest odsto, što takođe potvrđuje prednost štednje u dinarima.
Štednja u prvom kvartalu povećana za sedam milijardi dinara
Papadakis je navela i podatak da je štednja stanovništva u Srbiji u prvom kvartalu ove godine povećana za sedam milijardi dinara i iznosila 120,7 milijardi dinara, dok je štednja stanovništva u evrima veća za oko 62,5 miliona evra i trenutno iznosi 12,9 milijardi evra.
Sličan trend je, kako naglašava, i kod privrede, a povećana količina depozita u evrima je zbog većeg izvoza, priliva stranih direktnih investicija, ali i zaduživanja koja su preduzeća vršila u inostranstvu.
Papadakis je navela za Tanjug da je najbolji podatak koji potvrđuje da je bankarski sektor Srbije stabilan to što smo na kraju prvog kvartala 2023. imali situaciju da je pokazatelj adekvatnost kapitala 20,52 odsto, što je znatno više nego od onoga što propisuje Narodna banka Srbije (NBS).
“Regulatorni minimum koji propisuje NBS je osam odsto, a i evropski standard je znatno niži. To praktično znači da je nivo adekvatnosti kapitala dovoljan da pokrije sve rizike koji mogu da se dese u poslovanju jedne banke, čak i u slučajevima najpesimističnijeg scenarija prilikom izvođenja stres testova. Znači postoji apsolutno adekvatna pokrivenost svih obaveza kapitalom”, naglasila je ona.
Dodala je i da je godinama unazad i likvidnost bankarskog sektora u Srbiji na visokom nivou i kako tvrdi i “leveridž pokazatelj” uveden u junu 2017. koji pokazuje pokrivenost obaveza banke likvidnom aktivom je u regulatornom okviru, preciznije i on je znatno viši od regulatornog minimuma i iznosi 10,3 odsto.
“Kada govorimo o kapitalizovanosti bankarskog sektora, tu nije bitna samo visina, već i struktura kapitala, a ta struktura je dobra i oko 95 odsto strukture kapitala čini najkvalitetniji akcijski kapital, što samo za sebe sve govori”, zaključila je sagovornica Tanjuga.
Izvor:Tanjug
